Mladen Lišanin: Podela Kosova sve manje realna

Mladen Lišanin, stručnjak sa Instituta za političke studije u Beogradu, objašnjava zbog čega ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić uporno predlaže podelu Kosova i da li je ona uopšte moguća:

– Moj utisak je da ministar Dačić iskreno veruje da bi podela Kosova bila brzo i efikasno rešenje ovg višedecenijskog i možda i viševekovnog problema. Taj stav je, naravno, u velikoj meri naivan. Istovremeno, to nije, koliko znamo, zvaničan stav Vlade još uvek, pogotovo što je takozvani unutrašnji dijalog u Srbiji po pitanju Kosova još uvek u toku i očekuje se da do kraja ove godine tek dobijemo nekakav predlog – pre svega predsednika (Aleksandra) Vučića koji je i predsednik najjače stranke pa u tom smislu kontroliše de facto i Vladu Srbije – gde bi se videlo šta je to što je definitivan predlog srpske strane za rešenje ovog problema. I predsednik Vučić je između redova najavljivao da bi njegov predlog mogao da ide u ovakvom nekom pravcu koji bi podrazumevao podelu ili razmenu nekih teritorija.
– Čini mi se da je sve manje izvesno da će taj predlog na kraju tako i izgledati i da će dobiti dovoljnu podršku, i unutra i u međunarodnoj zajednici, za tako nešto. Čini se da ovaj konkretan pravac razmišljanja zapravo ne računa mnogo s (promenom odnosa snaga u svetu), iako je to u prethodnim godinama često bio zvaničan diskurs u Srbiji, dakle da ovo nije vreme, da treba čekati uspon u međunarodnim odnosima nekih aktera koji su Srbiji naklonjeniji. U poslednje vreme naročito predsednik Vučić insistira na tome da će kroz nekoliko godina i decenija okolnosti, naročito demografske, ali i neke druge, zapravo ići protiv srpskih interesa i da je zato sada vreme da se, najverovatnije već ove godine, ovakav problem trajno reši. Ono što treba da se primeti kod ovakvih predloga jeste da kako god da bude rešenje ili dogovor Kosovu, ako ga uopšte bude između Beograda i Prištine, ne postoji zapravo savršeno rešenje za ovaj problem, a pitanje je da li uopšte može da postoji i dobro rešenje, u meri da ono bude zapravo održivo.
– Jer, šta god da bude dogovor, ostaviće verovatno mnogo nezadovoljnih, i sa srpske i sa albanske strane. Moj lični stav je da od svih loših rešenja koja figuriraju podela možda i najlošije rešenje jer mi se čini da je najmanje žele apsolutno svi i domaći i međunarodni akteri. Kosovski Albanci nisu mnogo zainteresovani za podelu jer im je u interesu kompletna teritorija Kosova koju sada, po sopstvenom mišljenju, već kontrolišu, izuzev naravno ovog pitanje četiri opštine na severu Kosova. Međunarodni akteri su, pogotovo oni zapadni, izrazito protiv, jer se načelno protive svim promenama granica na Balkanu nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, i pitanje je da li bi sve i da se postigne dogovor Beograda i Prištine podržali ovakvo rešenje u strahu od nekih budućih ideja o podelama i razmenama teritorija, dok je za Srbiju ovo i još gori scenario jer, objektivno, teško da se može pronaći bilo kakav razlog da Srbija preko kolena rešava pitanje Kosova prihvatanjem podele teritorije. Sto Ona bi na taj način, jednostavno, odbacila sve argumente na koje se, sa manje ili više uspeha, poziva poslednjih deset godina u pogledu pitanja statusa Kosova. Ono što je ključni argument protiv ovakvog rešenja jeste da većina stanovništva srpskog porekla, većina kulturnog nasleđa i većina privatne i državne svojine na koju Srbija pretenduje na Kosovu se nalazi na onim teritorijama za koje pretpostavljam da bi u ovakvom scenariju pripale albanskoj strani. Tako da mi se čini da će, kako se stvari budu odvijale i kako vreme bude odmicalo, podela Kosova biti sve manje i manje realan i ostvariv scenario. Ali je u tom smislu dobro da se ona javno stavlja na sto i predlaže kao jedna od opcija pa se onda pruža prilika da se argumenti za ili protiv iznesu u javnu sferu, i da se ovo pitanje odbaci.(RSE)♦