25. maj

1787. Pod predsedništvom Džordža Vašingtona u Filadelfiji počela rad Ustavna konvencija. Nacrt Ustava SAD usvojen 17. septembra, posle gotovo četiri meseca rasprave.

1803. Rođen američki pesnik, esejist i duhovni vođa transcendentalista Ralf Valdo Emerson.

1810. U Rio de la Plati u Argentini počela pobuna protiv španskog kolonijalnog režima, a vlast preuzela privremena Vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno proglašena u julu 1816.

1840. U Srbiji juveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Pošta iz Beograda u druga mesta u zemlji otpremana sredom i subotom.

1856. Rođen francuski maršal Franše Depere, komandant savezničkih snaga na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu i počasni vojvoda srpske vojske.

1879. Rođen Vilijam Maksvel, lord Biverbruk, britanski političar i novinski magnat. Bio član britanske vlade za vreme dva svetska rata i vlasnik “Dejli ekspresa” i “Sandej ekspresa”.

1889. Rođen ruski inženjer avijacije Igor Ivanovič Sikorski. Napravio helikopter i avion s više motora.

Josip Broz Tito⇐1892. Rođen bivši predsednik SFRJ Josip Broz Tito. Za vreme njegove vladavine 25. maj slavljen kao Dan mladosti. Prema nekim podacima, on je rođen 7. maja.


 

 

 

⇐1895. Britanski pisac Oskar Vajld osuđen na dve godine robije zbog homoseksualizma.


1911. Predsednik Meksika Porfirio Dijas podneo ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama Vlade u građanskom ratu.

1915. Završena bitka za grad Ipr u Belgiji u Prvom svetskom ratu, u kojoj je bilo 105.000 poginulih i ranjenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv iperit.

1922. Rođen Enriko Berlinguer, lider italijanskih komunista od 1972. do smrti 1984, zastupnik “evrokomunizma” i “istorijskog kompromisa”.

1923. Velika Britanija priznala nezavisnost Transjordanije pod emirom Abdulahom. Istog dana 1946. novim sporazumom priznat suverenitet te bliskoistočne države nazvane Jordan, sa Abdulahom kao kraljem.

Branislav Nušić 1904.jpg⇐1929. U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena premijera “Gospođe ministarke” Branislava Nušića. Reditelj bio Vitomir Bogić, a scenograf Ananije Verbicki. Naslovnu ulogu tumačila Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu.


1944. Nemci u Drugom svetskom ratu počeli vazdušni desant na Drvar, u Bosni, gde je bio smešten Vrhovni štab jugoslovenskih partizana.

1960. Tokom kinesko-nepalskih prepirki oko granice na Mont Everestu Kinezi stigli na severnu stranu vrha i postavili kinesku zastavu i bistu Mao Cedunga.

1961. Britanski advokat Piter Benenson u Londonu osnovao organizaciju za zaštitu ljudska prava “Amnesti internešenel”.

1963. Samit afričkih država u Adis Abebi okončan sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva.

1969. U Sudanu državnim udarom vlast preuzeo pukovnik Džafar Mohamed al-Nimeiri.

1979. Po poletanju sa čikaškog aerodroma srušio se američki avion “DC-10” pošto mu je prethodno otpao jedan motor. Poginulo svih 273 putnika i članova posade.

1983. U požarima koji su zahvatili tri broda na reci Nil u južnom Egiptu poginulo više od 300 ljudi.

1991. Završena dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci “vazdušnim mostom” prebacili 15.000 etiopskih Jevreja iz Adis Abebe u Izrael.

1992. Oskar Luiđi Skalfaro postao predsednik Italije.

1993. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju 827 o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na tlu SFRJ, sa sedištem u Hagu. To je bio prvi takav sud posle sudova u Nirnbergu i Tokiju. 1994. osnovan i Međunarodni krivični sud za Ruandu, sa sedištem u tanzanijskom gradu Aruši.

1994. Ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju posle 20 godina izgnanstva.

1995. Avijacija NATO, u ratu u BiH, bombardovala skladište municije bosanskih Srba kod Pala. Srbi odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN. Poslednji taoci pušteni 18. juna.

1995. U eksploziji granate na centralnom trgu u Tuzli 71 osoba poginula, a 108 ih povređeno.

1996. Bivši bugarski car Simeon II vratio se u zemlju posle 50 godina egzila.

1997. Vojnim udarom zbačena civilna vlada u Sijera Leoneu, a predsednik Ahmad Tedžan Kabah prinuđen da napusti zemlju.

2000. U 100. godini umro češki pozorišni i filmski glumac Fransis Lederer. Nemački film “Pandorina kutija” jedan od najpoznatijih filmova u kojima je glumio.

2001. Deset godina po raspadu SFRJ, predstavnici novonastalih država u Beču parafirali Sporazum o podeli imovine bivše zajedničke zemlje.

2001. Amerikanac Erik Vajhenmajer prva slepa osoba koja je osvojila Mont Everst, na koji se popeo sa Šermanom Bulom, 64-godišnjim lekarem, koji je tako postao najstarija osoba koja je osvojila taj vrh.

2001. Umro kubanski fotograf Alberto Korda, poznat po fotografijama južnoameričkog gerilskog vođe Ernesta Če Gevare.♦

Next Post

Pala odluka: ukidaju se mere smanjenja penzija donete krajem 2014.

pet maj 25 , 2018
Vlada Republike Srbije će krajem ove godine usvojiti predlog ukidanja Zakona o privremenom utvrđivanju načine isplate penzija. U saopštenju Vlade […]

STARIJI TEKSTOVI

DANAS