Saopštenje Socijal demokratske unije i Ne da(vi)mo Beograd: novi zakon o štrajku nastavlja gušenje prava na štrajk

Važeći Zakon o štrajku donet je 1996. godine, dok je u privredi formalno još uvek dominirala društvena svojina, a suštinsku vlast držala vladajuća partija posredstvom direktorskog ešalona.

Jedina briga zakonodavca bio je rizik da socio-ekonomsko nezadovoljstvo radnika preraste u pobunu protiv vlasti. Ta vlast je pala 2000. godine zahvaljujući pobuni kolubarskih rudara. Nova vlast je zadržala Zakon o štrajku, i koristila ga za obračune sa radničkim borbama protiv korupcije u privatizaciji društvene svojine. Ta vlast je pala 2012. godine zahvaljujući obećanjima opozicije da će kazniti korupciju u privatizaciji.

Napokon, Ministarstvo za rad sada predlaže Nacrt novog zakona o štrajku. Nacrt donosi izvesna poboljšanja u odnosu na važeći Zakon, koji je bio represivan i u vreme kada je stupio na snagu, pre 22 godine, a neustavan je već 12 godina. Ta poboljšanja (npr. dozvoljava se štrajk van kruga preduzeća), su skoro bez ikakvog značaja za radnike u Srbiji danas. Nacrt već u prvom članu ističe da mu je predmet „pravo zaposlenih na štrajk“, iako dominantna većina radnika u Srbiji odavno više nisu zaposleni, već angažovani po privremenim, povremenim, sezonskim, usmenim, lizing i sličnim ili gorim uslovima. Ministarstvo očigledno nije ni nameravalo da zaštiti ustavno pravo na štrajk, već da prepreči bunt i onih preostalih zaposlenih, pretežno u javnom sektoru, koji još uvek mogu da se suprodstave daljoj pljački javnih dobara. Predloge za otklanjanje i izmene odredaba Nacrta koje guše pravo na štrajk ćemo izneti u okviru javne rasprave.

Ministarstvo se u Obrazloženju Nacrta na više mesta poziva na „standarde Evropske unije i Međunarodne organizacije rada“ bez navođenja o kojim konkretnim standardima se radi, zbog čega javnost nije u mogućnosti da proceni da li Nacrt zaista počiva na relevantnim standardima, a ne samo na interesu vlasti da spreči radnički bunt.(Prss SDU)♦