Kamatica: Kako podići novac preko PayPala?

„Da li se može podići novac preko PayPal-a“ jedna je od najčešćih nedoumica svih onih kojima korišćenje elektronskog novca predstavlja svakodnevicu, bilo zbog posla ili privatno. Zvanično usluge primanja i slanja novca trebale su da budu dostupne od 2015. godine, ali nije baš uvek sve funkcionisalo kako je i najavljeno.

Kamatica istražuje da li institucija elektronskog novca funkcioniše u Srbiji, kao i da li su danas moguće obe opcije
– i slanje i primanje novca.
U Narodnoj banci Srbije objašnjavaju da je u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju, omogućeno obavljanje platnog prometa sa inostranstvom preko stranih institucija elektronskog novca i to kako bi se pre svega IT industriji i start-up kompanijama, ali i svim drugim građanima i pravnim licima omogućio pristup globalnom tržištu na kome se putem interneta kupuju i prodaju roba i usluge. Oni još i dodaju, da koliko su oni upoznati, prijem i podizanje novca
nesmetano funkcionišu.

Na osnovu poslednjih podataka kojima NBS raspolaže u periodu od oktobra 2016., pa do januara 2018. godine, preko stranih institucija elektronskog novca od čega najveći udeo ima upravo platni promet preko PayPal-a, iz inostranstva je primljeno približno 30 miliona evra.
Osim PayPal-a, na listi Narodne banke nalaze se i Skrill, Payoneer, Google Paymen

„Povlačenje novca u praksi izgleda tako što PayPal prenosi odgovarajući iznos novca na platne kartice koje ljudi iz Srbije povezuju sa svojim PayPal nalogom, tj. na račune kod domaćih banaka koji su povezani sa tim platnim karticama. Po prijemu novca na ovaj način, taj novac se dalje može koristiti isto kao i bilo koja druga novčana sredstva koja se nalaze na tim računima, karticama. Na primer, podizanje novca na šalterima, bankomatima u Republici Srbiji, izvršavanje plaćanja i dr.“, kažu u Narodnoj banci Srbije.
Važno je još i znati da ukoliko se transakcije vrše unutar „PayPal elektronskog novčanika“ ne plaća se nikakav procenat za konverziju, ali ukoliko novac prebacujete na karticu provizija je između tri i pet procenata.
Sa druge strane, Zoja Kukić iz „Startit-a“, neprofitnog projekta koji podstiče tehnološki razvoj, kaže da je osnovni problem kod PayPal-a to što rezidenti, odnosno ljudi iz Srbije ne mogu da trguju međusobno.
„To preduzetnike nekada praktično tera u prekršaj, a da oni to ni sami ne znaju. Nekada prosto nije moguće proveriti zemlju porekla osobe ili firme sa kojojm se radi“, objašnjava Zoja Kukić.
Ona smatra da bi Narodna banka Srbije trebalo da omogući trgovanje devizama i među građanima Srbije, ali i da ima proaktivan pristup kada su u pitanju svetski elektronski servisi i načini plaćanja. Da ih podstiče da dolaze u Srbiju.
Jedan od najboljih je „braintree“. On funkcioniše veoma jednostavno, i sve se naplaćuje putem kartice.♦