BALKANSKE GRANICE// Nema Evrope bez nerešenog graničnog pitanja

 

Poučena iskustvom nerešenog graničnog pitanja između Hrvatske i Slovenije, Evropska unija upozorila je da više neće uvoziti takve probleme i da ih balkanske zemlje koje žele da joj pristupe moraju pre toga rešiti.

 

Sporazum iz 2009. između Tirane i Atine o granici na Jonskom moru poništen je iduće godine na najvišem albanskom sudu zbog “kršenja albanskih prava i interesa”. Dve zemlje nadaju se da će sklopiti novi sporazum u aprilu. U igri su zalihe nafte i plina u tom sektoru.

Bosna i Hercegovina i Hrvatska dele granicu dugu 1.000 kilometara. Potpisale su ugovor o granici za vreme predsednika Franja Tuđmana i Alije Izetbegovića. Ugovor je ratifikovan u BiH parlamentu, ali u Saboru nije. Sporno je područje kod Neuma, jedinog izlaza BiH na more. Hrvatska je naknadno pronašla dokumente koji pokazuju da su dva ostrva, Veli i Mali Školj, kao i vrh poluostrva Kleka hrvatski, iako su u originalnom dokumentu pripali BiH. Sa BiH je problematična i tačka na Uni kod Hrvatske Kostajnice. Izgradnja Pelješkog mosta ne bi trebalo da bude problem jer je Hrvatska 2007. dala garanciju BiH da taj most ni na koji način neće zadirati u njena prava.
Sarajevo i Beograd moraju da se dogovore o bosanskoj enklavi kod Ruda na jugu BiH, naseljenoj i veličine četiri kilometara kvadratna, koja ulazi u srpsku teritoriju. Drugi problem je srpski zahtev za proširenjem teritorija na područje dve hidroelektrane na Drini. Beograd takođe traži područje oko 12 kilometara duge željezničke pruge koja povezuje Srbiju i Crnu Goru, a prelazi preko bosanske teritorije.

Kosovo i Crna Gora potpisali su 2015. sporazum koji defiše granicu u jednom planinskom području. Crna Gora ga je ratifikovala, ali Kosovo nije zbog protivljenja opozicije čiji su poslanici u parlamentu zbog toga bacili i suzavac. Predlog zakona ponovo je na dnevnom redu parlamenta.

Oko Prevlake, na granici s Crnom Gorom, na snazi je privremeni režim iz 2002. – kopnena granica je povučena kod mesta Konfin, tako da “kopno” pripada Hrvatskoj, dok je morska zona uz levu obalu Prevlake “mešovita zona”.
Srbija i Hrvatska pokušavaju od 2003. da postignu dogovor o delu granice kod Dunava, nedaleko od Bačke Palanke. Hrvatska se poziva na katastarske granice iz bivše Jugoslavije. Prema katastru, na levoj, “srpskoj” strani Dunava Hrvatska ima 11.500 hektara, a Srbija na desnoj, “hrvatskoj” strani ima 900 hektara zemljišta. Srbija smatra da granica treba da ide sredinom reke. To se temeli na argumentaciji da je skupština Vojvodine 1946. donela privremeni zakon kojim je rekla da granica ide Dunavom.(Vijesti.me)♦

Next Post

EVROPSKA UNIJA// Skopje na startu evropske turneje Junkera i Hana

pon feb 26 , 2018
  Predsednik Evropske komisije (EK) Žan Klod Junker pozvao je danas Makedoniju da sa susednom Grčkom reši 25-godišnji spor u […]

DANAS