16. februar

1547. U Moskvi za prvog ruskog cara krunisan Ivan IV Vasiljevič. Poznat po značajnim reformama u Rusiji, ali i okrutnosti prema bojarima koju je primenjivao u nastojanju da centralizuje vlast i zbog ubistva sina, zbog čega je dobio naziv Grozni. 1553. osnovao prvu štampariju u Rusiji, a radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom 1584. podigao grad Arhangelsk. Potukao Mongole i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, a potom pripojio Sibir.

–1871. – Rođen je srpski pisac Radoje Domanović, najveći srpski satiričar, koji je sarkastično i duhovito slikao vlast ogrezlu u korupciju i nasilje, lažno rodoljublje i do servilnosti poslušno građanstvo. Posle završetka Velike škole u Beogradu, bio je nastavnik u Vranju, Pirotu i Leskovcu, a iz službe je otpušten kao protivnik režima Obrenovića. Od 1905. do smrti 1908. bio je šef korektora Državne štamparije u Beogradu. Uređivao je satirični list “Stradija”. Počeo je realističkim pripovetkama iz seoskog života, ali je ubrzo počeo da piše satiru, stvorivši dela univerzalne vrednosti. Dela: satirične pripovetke “Stradija”, “Vođa”, “Danga”, “Mrtvo more”, “Kraljević Marko po drugi put među Srbima”.


–1877. – Rođena je srpska književnica Isidora Sekulić, izuzetan stilista širokog obrazovanja i visoke kulture, tanani posmatrač ljudskih života i sudbina, pisac visoke duhovnosti i prefinjenog duha, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Kritičari je smatraju klasikom srpske književnosti, a povodom njene smrti 1958. jedan od njih ocenio je da je umro “literarno najkulturniji čovek našeg tla od Ćirila i Metodija do juče, do danas, možda do prekosutra”. Završila je Viši pedagogijum u Budimpešti i doktorirala u Nemačkoj. Bila je nastavnica i upravnica devojačke škole u Pančevu, zatim profesor gimnazije u Beogradu. Sarađivala je u svim boljim srpskim i hrvatskim književnim časopisima. Bila je znalac mnogih jezika i izvrstan prevodilac, a naročito je mnogo prevodila sa engleskog. Dela: putopis “Pisma iz Norveške”, roman “Đakon Bogorodičine crkve”, pripovetke “Hronika palanačkog groblja”, “Saputnici”, “Gospa Nola”, eseji “Analitički trenuci i teme”, “Zapisi o mome narodu”, “Mir i nemir”, “Njegošu – knjiga duboke odanosti”, “Govor i jezik – kulturna smotra naroda”.


1778. Francuska priznala nezavisnost SAD tokom Američkog rata za nezavisnost od britanske kolonijalne uprave. U februaru iste godine u Parizu potpisan sporazum o savezu u tom ratu, a na hiljade dobrovoljaca krenulo da pomogne Amerikancima, među kojima i Lafajet, Sen Simon i Košćuško.

–1794. Umro engleski istoričar Edvard Gibon, autor dela “Opadanje i propast Rimskog carstva”, koje se smatra jednim od najznačajnijih u svetskoj istoriografiji.


1864. Austrija i Pruska uputile ultimatum Danskoj zahtevajući da povuče Ustav po kom su pokrajine Šlezvig i Holštajn postale deo Danske. U ratu koji je usledio Danci poraženi, a sporna vojvodstva pala pod zajedničku upravu Pruske i Austrije.

–1908. U Beogradu otvoren hotel “Moskva”, podignut na mestu kafane “Velika Srbija”. Zgradu projektovali arhitekta Jovan Ilkić i grupa arhitekata iz Sankt Peterburga.


1920. U SAD stupila na snagu prohibicija, zakonska zabrana proizvodnje i prodaje alkohola.

–1927. Umro srpski geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije i Geografskog društva u Beogradu. Predsednik Srpske kraljevske akademije od 1921. do smrti i počasni doktor više inostranih univerziteta i akademija, predsednik teritorijalne komisije na Mirovnim pregovorima u Versaju.


1945. Pobedom savezničkih snaga pod komandom generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija okončana nemačka ofanziva u Ardenima, u Belgiji. Ubijeno ili zarobljeno 220.000 nemačkih i 77.000 savezničkih vojnika.

–1957. Umro italijanski dirigent Arturo Toskanini, jedan od najznačajnijih u XX veku. Dirigovao u milanskoj “Skali” i operi “Metropoliten” u Njujorku, gde je organizovao i simfonijski orkestar.


1959. – Fidel Kastro proglasio je sebe premijerom Kube. Kastro je rođen 1927. godine, a već sa dvadeset godina učestvovao je u pokušaju obaranja diktature Truhilja u Dominikanskoj Republici. Kada se Batista 1952. godine proglasio za kubanskog diktatora, Kastro je digao ustanak u provinciji Orijente, ali je uhapšen i osuđen na 15 godina robije. Već 1955. je pomilovan i sa grupom od 80 demokratskih pristalica osniva Pokret za borbu za politička i socijalna prava kubanskog naroda. Pokret se omasovio u celoj Kubi i vodio borbu portiv Batiste do njegovog beksta iz Kube 1. januara 1959. godine, kada je Kastro preuzeo vlast na celoj teritoriji. Kastro je i danas na vlasti u Kubi, prvoj komunističkoj zemlji u zapadnoj hemisferi.

–1969. U centru Praga češki student Jan Palah izvršio samoubistvo spaljivanjem u znak protesta zbog okupacije Čehoslovačke koju su, po nalogu Sovjetskog Saveza, izvršile članice Varšavskog pakta u avgustu 1968.


1969. Sovjetski kosmonauti u svemirskim brodovima “Sojuz 4” Vladimir Šatalov i “Sojuz 5” Boris Voljanov, Aleksej Jelisejev i Jevgenij Krunov prvi put u istoriji spojili dve letelice s ljudskom posadom u orbiti oko Zemlje.

1979. Šah Irana Reza Pahlavi napustio zemlju pod pritiskom sledbenika ajatolaha Homeinija koji su potom preuzeli vlast.

1987. Šef Komunističke partije Kine Hu Jaobang podneo ostavku, prihvativši krivicu za političke greške koje su izazvale studentske nemire. Funkciju generalnog sekretara Partije preuzeo Džao Cijang.

1991. SAD i zapadni saveznici počeli, u Zalivskom ratu, operaciju “Pustinjska oluja” masovnim vazdušnim udarima po vojnim i industrijskim ciljevima u Iraku i Kuvajtu, 19 časova posle isteka ultimatuma Ujedinjenih nacija Bagdadu.

1993. U opkoljenom Sarajevu, koje je već mesecima bez struje i vode, poginulo osam, a povređeno 19 osoba od eksplozije granate koja je pala na mesto gde su ljudi čekali u redu za vodu.

1996. Premijer Rusije Anatolij Čubajs, tvorac programa privatizacije, podneo ostavku.

1998. U eksploziji metana u rudniku “Soko” u Čitluku kod Sokobanje poginulo 29 rudara.

2000. Za predsednika Čilea izabran Rikardo Lagos, prvi predsednik-socijalista posle svrgnutog Salvadora Aljendea, kog su 1973. ubili pučisti predvođeni generalom Augustom Pinočeom.

2001. U pokušaju državnog udara u Demokratskoj Republici Kongo ubijen predsednik Loran Dezire Kabila, a dužnost predsednika preuzeo njegov sin Žozef. Kabila na vlast došao u maju 1997. posle pobune koju su podržale Uganda i Ruanda, protiv tadašnjeg diktatora Mobutua Sese Sekoa.

2001. U Ljubljani umro Sergej Krajger, slovenački i jugoslovenski političar iz vremena komunizma. Bio je član Predsedništva SFRJ od 1970. i predsednik Predsedništva od maja 1981. do maja 1982.

2002. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno usvojio sankcije protiv terorističke mreže “Al-Kaida” i ostataka Talibana u Avganistanu i van te zemlje.♦