10. februar

 

1258. Mongoli zauzeli Bagdad, tadašnji centar islamskog sveta, spalili grad i pobili 10.000 ljudi.

1763. Mirovnim ugovorom u Parizu završen Sedmogodišnji rat, prvi oružan sukob svih evropskih sila. Sporazumom, koji su potpisale Velika Britanija, Francuska i Španija Francuska se gotovo sasvim povukla iz Indije, a Velikoj Britaniji prepustila i Kanadu. Španija dobila Lujzijanu i Kubu, a Pruska Šleziju, koju je preuzela od Austrije.

–1837. U dvoboju ubijen ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, začetnik realizma u ruskoj prozi i jedan od najvećih liričara svetske književnosti.


 

–1878. – Rođen je srpski pisac Vasa Stajić, istaknuti kulturni i nacionalni radnik u Vojvodini, sekretar Matice srpske i njen predsednik, izdavač više časopisa. Zalagao se za saradnju Srba i Mađara. Posle neuspelog pokušaja okupljanja omladine na humanističkim i racionalističkim osnovama posle I svetskog rata, povukao se i radio u arhivama karlovačkog i novosadskog magistrata. Objavio je više knjiga arhivske građe iz istorije Novog Sada i monografije o Svetozaru Miletiću i Jovanu Jovanoviću Zmaju. Umro je 1947. godine.


1878. Konvencijom u El Zanjonu okončan desetogodišnji ustanak protiv španske kolonijalne vlasti na Kubi.

1879. U Velikom Trnovu otvoreno zasedanje prvog bugarskog parlamenta posle oslobođenja od Turaka.

–1890. – Rođen je Boris Pasternak, ruski književnik. Pisao je pesme, novele i romane. Poeziju je počeo da piše pre revolucije u grupi “Centrifuga”, bliskoj futuristima. Nije prihvatio orijentaciju futurista ka revolucionarnoj angažovanosti i zatvorio se u krug svojih intelektualnih preokupacija, ali su revolucionarna zbivanja ipak prodrla u ritam njegovih stihova. Prevodio je Šekspira, Getea, Petefija… Glavna dela: “Iznad barijera”, “Poručnik Šmit”, “Visoka bolest”, “Detinjstvo Ljuversove”... Za roman “Doktor Živago” dobio je 1958. godine Nobelovu nagradu.


–1891. Zaslugom srpskog geologa Jovana Žujovića, na Velikoj školi u Beogradu osnovano Srpsko geološko društvo, jedno od najstarijih naučnih društava u Srbiji.


 

 

 

 

–1901. U Beču umro srpski državnik Milan Obrenović, knez, a potom kralj Srbije. Tokom njegove vladavine Srbija stekla međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878, kada su joj pripojena i četiri okruga. S Bečom zaključio Tajnu konvenciju 1881. kojom je nezavisnost Srbije ograničena u korist Austro-Ugarske. Abdicirao 1889. u korist maloletnog sina Aleksandra.


–1942. Američki džez-muzičar Glen Miler postao prvi muzičar koji je dobio “zlatnu ploču” za prodaju milionitog primerka kompozicije “Chattanooga Choo Choo”.


1947. U Parizu potpisani mirovni ugovori zemalja-pobednica u Drugom svetskom ratu i bivših saveznika Hitlerove Nemačke.

–1962. Američki pilot Frensis Geri Pauers oboren 1960. dok je preletao SSSR špijunskim avionom U2. U Berlinu zamenjen za sovjetskog obaveštajca Rudolfa Abela.


1964. U sudaru dva australijska ratna broda u zalivu Džervis potonuo razarač “Vojadžer”, poginulo više od 80 mornara.

1979. U Ljubljani umro slovenački političar Edvard Kardelj, funkcioner Saveza komunista Jugoslavije i jedan od najbližih saradnika predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita. Od 1963. do 1967. bio predsednik Skupštine SFRJ.

1996. IMB kompjuter “Duboko plavo” ušao u istoriju šaha pobedom nad svetskim prvakom Garijem Kasparovom.

1997. Hrvati iz zapadnog dela Mostara otvorili vatru na muslimane iz istočnog dela grada, koji su na hrvatsku stranu došli da posete groblje. Dve osobe poginule, a 38 ih povređeno. Mostar u bosanskom ratu, pošto su Srbi napustili grad, 1993. podeljen na muslimanski i hrvatski deo.

1998. Umro bivši francuski ministar inostranih poslova Moris Šuman, tvorac projekta Evropske unije.

2000. Lider Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj optužio nezavisne medije da su američki plaćenici i kriminalci i najavio početak žestoke režimske kampanje protiv nezavisnih medija u Srbiji.

2001. Tokom antivladinih protesta u Teheranu u sukobu s policijom povređeno više desetina studenata, a oko 100 ih uhapšeno.♦