Komesdar za proširenje EU Johanes Han razgovarao sa Vučićem i Anom Brnabić

Ranka Čičak/

Predsednik Aleksandar Vučić danas je razgovarao sa evropskim komesarom za proširenje Johanesom Hanom. Posle podužeg razgovora domaćin i ost obratili su se novinarima.

“Himalaji su pred nama”, rekao je predsednik ukazujući na činjenicu da to nije naša krivica, već je, kako je došlo vreme da donosimo odluke, da platimo određene cene iz prošlosti i donesemo odluke za koje nije bilo hrabrosti decenijama ranije. Nijedna zemlja nije imala poglavlje 35, kao što ima Srbija, ali i dodao da tu nema velike filozofije, to smo prihvatili:
“Kad je reč o odnosima s Prištinom, rekao je, to nije pitanje da li ćete da se zovete ovako ili onako već je to pitanje hiljade kvadratnih kilometara i uslova u kojima će ljudi tamo da žive.

Han je rekao da je uveren da ne bi trebalo da se vežemo za neke datume, da bi bilo dobro ako kvalitet prati vremensku dinamiku, ali, da je važno da se postigne sporazum.
Naveo je da i u Prištini to treba da shvate, pošto se stalno govorilo da je razgovor u interesu Srbije:”Dogovor je, takođe i u interesu “građana Kosova” i njihove evropske perspektive.

Komesar je ponovio da smatra da je manje reč o brzini, a više o kvalitetu, i da bi bilo dobro za sve da se nađe obavezujuće rešenje, koje je prihvatljivo za sve i koje će obezbediti mir u regionu.

Evropski komesar jr ukazao da je Strategijom jasno pokazana evropska perspektiva regiona, i da to treba da bude motiv za svakoga i stvori pozitivan pritisak na sve političare u regionu da rade zarad građana.

Predsednik Vučić smatra da moramo da regulišemo problem granica sa BiH i Hrvatskom: “Bošnjaci su imali svoje zahteve, a kada smo i prihvatili te predloge i kada ih je “dočekao sa papirom” – tada im ni to što su sami tražili nije bilo dovoljno.Granicu sa Hrvatskom i da ne pominjem”.

Vučić je zahvalio i Hanu, ali i Federiki Mogerini, Donaldu Tusku, Tajaniju, Junkeru, svima koji su naporno radili, kako je rekao, na Strategiji, a pre svega da bi pomogli nas evropski put.
Inače, dodao je, ne bismo bili na EU putu, a “EU je mesto gde nas privlače vrednosti, pre svega bolji ekonomski položaj za naše građane, ali to je svakako najuspešniji mirovni projekat posle Drugog svetskog rata, a koji je za nas na Balkanu posebno značajan”.
Predsednik Vučić ossvrnuo se i na prestojećoj poseti Hrvatskoj gde ide, kako je rekao “u dobroj veri, a da će srpsku delegaciju činiti stručni ljudi, koji žele da rešavaju probleme iz prošlosti, ali da pre svega razgovaraju o budućnosti.

Ali bio iznenađen i zaprepašćen temom koju je pokrenuo hrvatski premijer Andrej Plenković o ratnoj odšteti:

“Da sam na njegovom mestu to pitanje ne bih pokretao. Plašim se da on i Hrvatska po pitanju ratne odštete ne samo da ne može ništa da dobije, već može mnogo da izgubi”, poručio je Vučić.

 


Nakon razgovora sa Vučićem komnesar Han razgovarao je i sa Anom Brnabić.
Han je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerkom Anom Brnabić, rekao da pristupanje EU nije samo stvar Vlade, već da se tiče čitavog naroda i da treba da ujedini sve delove društva.

“To treba da bude nacionalni cilj koji će sve okupiti ka konačnoj sudbini”, istakao je Han.

Navdeo je da u tom smislu danas dva potpisana sporazuma samo dodatno ojačavaju put Srbije ka EU.

Govoreći o potpisanim sporazumima, Han je rekao da se jedan od njih odnosi na upravljanje granicama u vrednosti od 28 miliona evra, dok se drugi odnosi na pomoć u migrantskoj krizi i za njega je izdvojeno 16 miliona evra.

“Imali smo veliki migrantski talas, on je sada završen, ali mi moramo da pomažemo zemljama koje su bile pogođene do sada neviđenim brojem migranata”, naveo je Han.

Dodao je da je EU od 2007. godine dala Srbiji više od dve milijarde evra bespovratne pomoći i kazao da to EU čini najvećim donatorom u Srbiji.

Han je izjavio da je u juče usvojenoj Strategiji pomenut indikativni datum za pristupanje Srbije EU, 2025. godina, ali da to treba videti kao datum koji jeste izvodljiv, a u isto vreme i ambiciozan.

“Od Srbije zavisi kojom brzinom će ispuniti poznate uslove. Mi smo sigurni da su državni organi ovde tome u potpunosti posvećeni”, ukazao je komesar.

Govoreći o dijaloga između Beograda i Prištine, Han je ocenio da je to težak i intenzivan dijalog koji podrazumeva intenzivne dijaloge i pregovore, ali da je njegov cilj normalizacija odnosa.

“Ne bih da prejudiciram rezultat tog dijaloga, rano je reći kako će se materijalizovati normalizacija, ali je bitno da to postane pravno obavezujući sporazum”, istakao je Han.

Upitan šta misli o težnji Albanaca na KiM da se ujedine sa Albanijom, Han je odgovorio da svi znaju da treba da se poštuju prava i postojeće granice.

“Nakon svih dešavanja u regionu, prvi interes treba da bude pomirenje i međusobno razumevanje i rad na dobrosusedskim odnosima”, ocenio je Han.
Brnabićeva je rekla da je danas potpisani Ugovor o sektorskoj budžetskoj podršci za Srbiju u vrednosti od 28 miliona evra pokazatelj partnerstva sa Evropskom unijom, ne samo u političkom smislu, već i u drugim segmentima razvoja, poput društvenog i ekonomskog.

Brnabić je kazala da je ovo treći potpisani ugovor i podsetila da je prvi ugovor, koji je u vezi sa reformom javne uprave bio u iznosu 80 miliona evra, dok je drugi koji se tiče direktne podrške obrazovanju iznosio 27 miliona evra.♦