Njujorški Observer o ubistvu Ivanovića: moguća povezanosti Rusije!

Nade u normalizaciju odnosa Beograda i Prištine umrle s Ivanovićem, i to na način koji je vrlo predvidljiv na ovim prostorima. Sudbinu ovog nemirnog regiona odredi će i reakcija Moskve na ovaj zločin – ističe američki bezbednosni stručnjak Džon Šindler.
Sumnja da će ubice biti otkrivene: Džon Šindler

Nastojanja da se postignu čvršći i dugoročniji mir i stabilnost na Balkanu dobili su težak udarac ubistvom čelnika kosovskih Srba Olivera Ivanovića, piše američki stručnjak u svom osvrtu u njujorškom Observeru.
Ivanović je u utorak ubijen u Kosovskoj Mitrovici, pred ulazom u sdište svoje političke stranke. Poznavajući prilike na Balkanu, Šindler navodi da je moguće da atentator nikada neće biti pronađen, kao ni oni koji stoje iza ove likvidacije.
Atentat na Ivanovića dogodio se istoga dana kada u Briselu trebalo da se sastanu predstavnici Srbije i Kosova na razgovorima o normalizaciji odnosa. Podseća kako je Kosovo bilo presudno za uspon na vlast Slobodana Miloševića krajem 80-tih godina prošloga veka i da se Srbija danas ne može pomiriti sa statusom Kosova, svoje nekadašnje južne pokrajine nad kojom je izgubila kontrolu posle rata 1999. godine završenog intervencijom NATO-a.

Činilo se da o vonedeljni sastanak u Briselu predstavlja nadu za napredak u odnosima Srbije i Kosova, no tu je nadu poništilo ubistvo Ivanovića. Čim se doznalo za atentat, predstavnici Srbije smesta su otkazali dogovoreni sastanak, a srpski predsednik Aleksandar Vučić hitno je sazvao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost.

Ivanović je, piše Šindler, bio čovek s mnogo neprijatelja. Albanci su ga mrzili zbog navodne umešanosti u ratne zločine 1999. godine. On je čak bio osuđen za ubistva četvero kosovskih civila tokom rata na Kosovu, ali žalio se na prsudu u čekao je novo suđenje.
Ivanović nije bio popuaran ni među srpskim nacionalistima koji su prezirali njegovu spremnost da se s Prištinom pregovara o konačnom statusu Kosova i zaštiti tamošnje srpske manjine. Ivanović je, naime, prihvatio realnost koju mnogi u Beogradu nisu spremni da prihvate – da je Kosovo nepovratno krenulo svojim putem. Upravo zbog toga Ivanović je proteklih godina više pretnji smrću dobio od svojih Srba nego od Albanaca i svakome kome je u interesu da spreči približavanje Beograda i Prištine, on je bio idealana meta, piše Šindler.
Znajući kako su završavali slučajevi sličnih političkih ubojstava na ovim prostorima, Šindler smatra kako je opravdan strah da će i Ivanovićevo ubistvo ostati nerasvetljeno. Podseća i na uboistvo premijera Zorana Đinđića u martu 2003. godine koji je likvidiran u Beogradu usred dana, a nakon što je svojim političkim potezima ugrozio tamošnje kriminalno podzemlje.

Po tom pitanju, smatra Šindler, ništa se nije promenilo osim što je jugoistočna Evropa opasnije mesto nego što je bila 2003. godine u vreme ubistva Đinđića.

Spominje ionako snažan uticaj torijske veze Rusije s “pravoslavnom braćom” u Srbiji i svao ko je svestan tog malignog uticaja – naročito kada su politička ubistva u pitanju – treba ds bude zabrinut zbog moguće povezanosti Rusije s Ivanovićevim ubistvom, piše analitičar Observera.

Dok se nagađa ko je ubio Ivanovića i ko stoji iza tog ubistva, Šindler napominje da je “ovo Balkan i da niko ne očekuje brzu pravdu ili stvarnu službenu verziju”.

“Izvjesno je da će se teorije zavre razmahivati u svim mogućim pravcima. A još je gore što su nada u normalizaciju odnosa Beograda i Prištine umrle s Ivanovićem, i to na način koji je vrlo predvidljiv na ovim prostorima. Sudbinu ovog nemirnog regiona odrediće i reakcija Moskve na ovaj zločin”, napisao je Šindler prethodno podsetivši i na ulogu Moskve u nedavnom neuspelog pokušaja državnog udara u Crnoj Gori koja je, i pored besa Moskve, postala članica NATO-saveza.♦