uto. feb 18th, 2020

Balkanekspresrb.rs

ONLAJ MAGAZIN ZA BALKANSKU SARADNJU

DW posle ubistva Olivera Ivanovića: Veća opasnost od tenzija među Srbima

5 min read

 

Nakon ubistva Olivera Ivanovića Beograd i Priština ponovo se međusobno optužuju. Nesumnjivo je da se radi o političkom atentatu, a posljedice će se tek sagledati, pre svega po dijalog Srbije i Kosova.

Ubistvo Olivera Ivanovića izazvalo je dramatične reakcije u Beogradu. Osim sednice Nacionalnog saveta za bezbjednost, veliki broj opozicionih lidera održao je vanredne konferencije za novinare, a većina televizija krenula je i sa vanrednim programima posvećenim tom atentatu. Podsećanje kako je Oliver Ivanović bio umeren političar spreman za dijalog ostalo je ipak u senci politizacije čitavog slučaja i međusobnog optuživanja vlasti i opozicije. Opozicioni lideri su tako podsetili da je Oliver Ivanović bio politički protivnik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), koja je, prema njihovim rečima, kriva “za atmosferu konflikta i crtanja meta na čelo političkim protivnicima”. U tom kontekstu se možda najviše citirala izjava Marka Đurića, šefa Kancelarija za Kosovo iz oktobra prošle godine, kada je, uoči kosovskih izbora, izjavio “kako je glas za Olivera Ivanovića glas za razbijanje srpskog jedinstva na Kosovu i Metohiji”. Teško je na malom prostoru čak i nabrojati sve ostale napade na Olivera Ivanovića, i to ne samo od političara, nego i od vlastima bliskih medija koji su protiv njega vodili čitave medijske kampanje. Pored izjave Marka Đurića, u toj rekapitulaciji napada na Ivanovića posebno mesto zauzela je i izjava predsednika Srpske liste – zvane kosovski SNS – Gorana Rakića, koji je rekao da je “Ivanović patološki samozaljubljen i da gradi program na paranoičnom uverenju da mu neko preti”. A pored verbalnih napada nekoliko meseci pre toga Oliveru Ivanoviću je zapaljen i automobil. Vlast je sa svoje strane napala opoziciju kako čitav tragični događaj pokušava da iskoristi za obračun sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji je sa svoje strane konferenciju za novinare nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost iskoristio za čitav niz uvreda i optužbi na račun opozicije, kao i za obračune sa Twitterašima i novinarima koji postavljaju nezgodna pitanja. “Svima onima koji kažu da ova vlast ubija političke protivnike mogu samo da kažem – bednici jedni”, poručio je Vučić i dodao kako opozicioni lideri neće uspeti da Srbiju prikažu kao zemlju mafijaša i ubica.
Vest je dobila veliki odjek i u inostranim medijima koji su ocenili da će brutalno ubistvo srpskog političara samo pojačati etničke tenzije na Kosovu. “Nesumnjivo je da se radi o političkom ubistvu čije ćemo posljedice tek sagledati, ističe za DW Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator. Posebno ćemo videti kakve će to posledice ostaviti na proces Briselskog dijaloga, a posebno je zabrinjavajuće to što smo, nakon ovakvog događaja, ušli u svojevrsnu zonu sumraka, u kojoj se spekulacije koriste za međusobna sumnjičenja Beograda i Prištine.
“Beogradu bi svakako odgovaralo da ubistvo prebaci na Prištinu, a Priština se drži argumenata da su to učinili Srbi, imajući na umu sve pretnje koje je Oliver Ivanović dobijao uoči lokalnih izbora na Kosovu prošle jeseni. Iz toga bi trebalo što pre izaći, a to zahteva snažnu saradnju bezbednosnih agencija Beograda i Prištine u koju bi bio uključen i međunarodni faktor koji je prisutan na Kosovu”, smatra Jakšić. Međunarodna zajednica – faktor stabilnosti? Mislim da je krajnje neodgovorno i opasno u ovom trenutku, kada još ništa ne znamo, izvlačiti neke zaključke kako bi ovo ubistvo trebalo da koristi jednoj, drugoj, ili nekoj trećoj strani, upozorava za DW Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije.
“A što se tiče opasnosti od podizanja tenzija, smatram da u regionu postoji i dalje dosta neuralgičnih tačaka, ali osim mogućih pojedinačnih incidenata ne vidim neku preveliku opasnost, pre svega zbog velikog prisustva međunarodne zajednice na ovom prostoru. Nadam se da tu postoji dovoljno mehanizama da se svaki eventualni incident ograniči i drži pod kontrolom”, kaže Jelena Milić.
Boško Jakšić se pribojava da sada postoji mnogo veća opasnost od tenzija među Srbima na severu Kosova, nego što postoji opasnost od porasta tenzija između Srba i Albanaca.
“Ali, nesumnjivo je da ovakvi događaji ipak mogu doprineti porastu tenzija, i zato je sada pitanje koliko će se Beograd i Priština hladne glave okrenuti istrazi, ili će pokušati da prave neki politički kapital od ove tragične situacije. Imajući na umu dosadašnja iskustva, strahujem da to može imati negativne posledice i po srpsko-albanske tenzije na Kosovu“.
Delegacija Srbije, koja je nastavila tehničke pregovore sa Prištinom u Briselu, napustila je te razgovore, i za sada naravno nije poznato kada i kako će se oni nastaviti. U ovoj situaciji je sada možda cinično o tome govoriti, ali taj dijalog se mora nastaviti, kaže Boško Jakšić.
“Nastavak razgovora bi mislim bio najveća zahvalnost Oliveru Ivanoviću, koji se zaista dugo godina borio za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, i to mnogo intenzivnije od mnogih učesnika sadašnjeg dijaloga u Briselu”.
Jelena Milić ističe da je veoma teško sada pretpostaviti kako će se taj dijalog i kada nastaviti, ali i ona smatra da će to u velikoj mjeri zavisiti od rezultata istrage. Tome bi trebalo dodati i napetu atmosferu na Kosovu koju već imamo zbog protivljenja albanskih političara formiranju specijalnog suda za zločine UCK, skreće pažnju Jelena Milić.
“Tom prilikom smo čuli i vrlo nedopustive i neprihvatljive izjave albanskih zvaničnika. Reč je o prilično nemoralnim argumentima, koji nemaju nikakve veze s onim što bi, po meni, trebalo da bude najvažnije, a to je pravda za žrtve“.
Kada na ovakav način strada poznati političar, jedno od pitanja koje se automatski postavlja je: kakva se poruka šalje i kome je ona upućena? Boško Jakšić smatra da je poruka očigledna i da je u pozadini svega nešto što se zove sabotaža.
“Tu mislim na sabotažu dijaloga i procesa normalizacije odnosa. Pitanje je samo čija sabotaža? Ako znamo da, kako među Srbima tako i Albancima, postoje ozbiljne snage koje su protiv dijaloga, to samo otežava situaciju. Jer, i Beogradu i Prištini odgovara da sakriju svoju eventualnu umešanost. Zato mislim da je neophodno uključivanje međunarodne zajednice, koja mora da se veoma aktivno uključi u razrešenje ovog slučaja“.
A predsednik Srbije je takođe naveo kako misli da iza svega ovoga stoji želja albanske strane da njihove oružane snage uđu i na sever Kosova. Boško Jakšić tu izjavu vidi “kao neku vrstu prevencije i upozorenja albanskoj strani da ovo ubistvo ne iskoristi za neke svoje druge političke ciljeve. Ta izjava je po meni dosta razumljiva”. Jelena Milić to vidi nešto drugačije i kaže da takve izjave ne doprinose smirivanju tenzija.
“Postoje procedure koje oružane snage mogu i gde da budu, a imali smo i toliko eksplicitnih poruka međunarodne zajednice kako se kosovske bezbednosne snage mogu transformisati samo u skladu sa Ustavom Kosova. Ne vidim stoga potrebu za ovakvim izjavama.“(DW)♦