29. decembar

 

1170. Nadbiskup Tomas Beket ubijen po nalogu engleskog kralja Henrija II pred oltarom Kenterberijske katedrale. Ranije blizak kraljev prijatelj i kancelar do izbora za nadbiskupa 1162, usprotivio se nameri Henrija II da ograniči crkvenu vlast i odbio da položi zakletvu na kraljeva “Klarendonska pravila” o odnosima crkve i države. Papa Aleksandar III ga 1173. proglasio za sveca.

1721. Francuzi okupirali ostrvo Mauricijus u Indijskom okeanu. Ostrvo 1810. potpalo pod britansku vlast, a nezavisnost steklo 1968.

–1800. Rođen američki pronalazač Čarls Gudijer, koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka. Njegov izum dorineo brzom razvoju industrije guma, posebno prozvodnji automobilskih guma.


1809. Rođen Vilijam Juart Gledston, četiri puta premijer Velike Britanije između 1868. i 1894. Poznat po političkim i socijalnim reformama, smatra se jednim od najvećih britanskih državnika. 1871. legalizovao radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu.

–1825. Umro francuski slikar Žak Luj David, osnivač i glavni predstavnik klasicizma, član Konventa i dvorski slikar Napoleona I.


 

 

 

 

 

 

–1835. Umro Filip Višnjić, slepi pesnik-guslar, Srbin iz Bosne, koji je opevao sve značajnije događaje iz Prvog srpskog ustanka. Vuk Karadžić 1815. zapisao mnoge njegove pesme.


 

–1876. Rođen katalonski violončelista i dirigent Pablo Kasals, koji je otvorio novu epohu u sviranju violončela. Napustio Španiju kada je Franko došao na vlast i do smrti 1973. živeo u Francuskoj i Portoriku.


1890. Američki vojnici kod “Ranjenog kolena” u Južnoj Dakoti masakrirali više od 200 Indijanaca iz plemena Sijuks, među kojima mnogo žena i dece.

1911. Revolucionarna privremena skupština za prvog predsednika Kine izabrala Sun Jat Sena, čime je posle više od tri milenujuma ukinuta monarhija.

1914. Počela bitka kod Sarikamisa u Prvom svetskom ratu u kojoj je mnogo slabija ruska vojska nanela težak poraz turskoj armiji. Turci izgubili 77.000 od 95.000 vojnika.

–1921. Rođen srpski pisac Dobrosav Ćosić, prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije od juna 1992. Smenjen u junu 1993, na inicijativu Srpske radikalne stranke. Bio istaknut član Saveza komunista Srbije do maja 1968, kada je došao u sukob s politkom SKJ po nacionalnom pitanju. Pobornik ideje o ugroženosti Srba u jugoslovenskoj federaciji, krajem 80-ih dao podsticaj nacionalističkoj politici Slobodana Miloševića. Smatra se jednim od najvećih srpskih pisaca druge polovine XX veka.


1940. Nemačko vazduhoplovstvo izvelo najteže bombardovanje Londona u Drugom svetskom ratu, koje je britanskoj prestonici nanelo najveća razaranja od “velikog požara” 1666, kada su uništene četiri petine grada.

1944. Sovjetske trupe u Drugom svetskom ratu ušle u Budimpeštu.

1973. Filipinski diktator Ferdinand Markos nastavio da vlada po okončanju drugog predsedničkog mandata, iako po Ustavu nije mogao ponovo da bude biran. Na osnovu vanrednog stanja koje je zaveo 1972. vladao dekretima dok u pobuni 1986. nije zbačen sa vlasti.

–1981. Umro hrvatski književnik Miroslav Krleža, jedna od najznačajnijih ličnosti u kulturno-književnim zbivanjima XX veka na jugoslovenskom prostoru. Od 1950. bio na čelu Jugoslovenskog leksikografskog zavoda i glavni i odgovorni urednik Enciklopedije Jugoslavije. Njegov obiman književni opus obuhvata poeziju, romane, pripovetke, drame i eseje.


1989. Parlament Čehoslovačke za šefa države izabrao češkog pisca Vaclava Havela, dugogodišnjeg disidenta pod komunističkim režimom, koji je kao “državni neprijatelj” proveo pet godina u zatvoru. Havel nasledio Gustava Husaka koji je prethodno pod pritiskom javnosti podneo ostavku.

1992. Savezna skupština izglasala nepoverenje Vladi Jugoslavije i smenila premijera Milana Panića. Za vršioca dužnosti premijera imenovan potpredsednik Vlade Radoje Kontić. Smenjivanje Panića usledilo posle njegovih sukoba s predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem oko sprovođenja mirovne politike prema bivšim jugoslovenskim republikama.

1996. Vlada Gvatemale i vođe gerilskog pokreta potpisali sporazum kojim je posle 36 godina zvanično okončan poslednji i najduži građanski rat u Centralnoj Americi.

1999. U nevremenu koje je zahvatilo više evropskih zemalja život izgubilo oko 130 ljudi.

2000. Ruski ministar odbrane Igor Sergejev potpisao dokument kojim se dozvoljava obuka iranskih oficira u Rusiji.

2001. U Kabulu prvi put patrolirale avganistanske i britanske trupe, što je bila proba za mirovne operacije.

2001. Oko 300 ljudi poginulo, najmanje 120 ih povređeno u požaru koji je izbio od varnica vatrometa u trgovinskom centru u Limi, glavnom gradu Perua.