Johanes Han za bečki “Kurir”: 2025 realna godina za pridruživanje!

 

Evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Johanes Han smatra da je 2025. godina, kao datum za mogući prijem pojedinih kandidata sa Balkana, realan, ali ambiciozan cilj.

Predsednik Evropske komisije je za neke kandidate navedio 2025 kao mogući datum pridruživanja. To je realno, iako ambiciozno – rekao je Han u intervjuu za bečki dnevnik “Kurir”.
Upitan da li će Katalonija napustiti EU, Han je rekao da svi učesnici treba da se vrate u dijalog.
“Ishod izbora nije olakšao situaciju na terenu”, rekao je Han. Što se tiče postupka EU-Poljska, on je naglasio da se ne govori o podeli Unije. – Mi smo u pojedinim državama suočeni sa okolnostima da vladavina prava, na primer poštovanje sudskih presuda, još nije dovoljno razvijena – naglasio je Han. Kada je u pitanju budućnost EU, on je podsetio da je Komisija predstavila pet opcija za reformu Unije i izrazila nadu da će se postići dogovor o jednoj centralnoj poziciji. – Fondacija će biti – koncentracija na velikim, globalno relevantnim temama i ostavljanje drugih tema nacionalnim državama – objašnjava Han. Prema njegovim rečima, odlučujuće je da se sarađuje pojačano u spoljnoj i bezbednosnoj politici, kako bi EU mogla da deluje kao međunarodni akter, a za to je potrebno uvođenje većinskog glasanja, jer je do sada bio potreban pristanak svih.
Na konstataciju da je EU daleko od aktivne spoljne politike, te da na Bliskom istoku odlučuje Rusija, dok se SAD povukla, a Evropljani samo gledaju skrštenih ruku, Han je istakao da se precenjuje uticaj Moskve.
– Američki izolativizam daje EU šansu da igra aktivniju ulogu – kaže Han. Tešnja koordinacija Što se tiče namere za tešnju koordinaciju u odbrambenoj politici EU, Han je kazao da se radi o prvom koraku ka zajedničkim aktivnostima u istraživanju i nabavci i dodao da se vojni izdaci moraju efektivnije upotrebljavati. Kada postavlja pitanje šta se radi susednom politikom, Han ističe da EU izvozi stabilnost ili se povećava za uvoz nestabilnosti.
“Mi možemo izvoziti stabilnost razvijanjem ekonomija, a vladavina prava olakšava investicije”, rekao je on.
Upitan da li EU čini dovoljno da smanji migraciju, Han se prisjetio da ima oko 20 do 25 miliona izbeglica širom Evrope, što je stalni izazov za Evropu. – Postoji jaz između EU i neposrednog susedstva o pitanju životnog standarda. Mi bi mogli učiniti sve od sebe da podstaknu ekonomski razvoj da daju ljudima perspektivu u svojoj domovini. Kroz investicioni fond koji bi se posebno koristio za Afriku, možemo da mobilišemo 44 milijardi evra evropskih kompanija za održive projekte. Veliki problem je rast populacije, na primer u Egiptu gde imamo godišnje do 2,5 miliona ljudi – objasnio je on. Han je ukazao da je “Frontek” već značajno pojačan, i izrazio nadu da članice razumeju, prilikom pregovora o novom budžetskom okviru EU, da zaštita spoljnih granica ne može biti besplatna. Prema njegovim rečima, važno je boriti se sa uzrocima migracije, a to nije moguće samo kod Frontek-a. Konačno, na pitanje da li da ponovo nominuje 2019. godine, Han je rekao da će to “videti ponovo”.♦