Analiza Nju Jork Tajmsa: Vraća li se Srbija u vreme Slobodana Miloševića?

Kad je u Beogradu prošlog meseca general osuđen za ratne zločine na Kosovu postavljen za predavača u Vojnoj akademiji, održao uvodno predavanje kadetima, toplo ga je dočekao ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin. Srbija bi trebala da bude “ponosna” na veterane kao što je general Vladimir Lazarević, “najhrabriji među hrabrima”, nahvalio ga je Vulin, podseća Nju Jork Tajms u svom velikom analitičkom članku o atmosferi koja vlada Srbijom.

Srbija se ne treba više da se srami zbog oficira kao što je Lazarević, rekao je Vulin, kontroverzni srpski političar. Na kritike za postavljanje osuđenog ratnog zločinca za predavača na akademiji, Vulin je odgovorio da se radi o “dvostrukim merilima” i iskoristio klasičnu “what about” retoričku tehniku. “Svi s druge strane su nevini i treba ih nagraditi? Vi imate presudu koja kaže da je Oluja zločin, a niko nije osuđen. Pa jel’ to neka elementarna nepogoda”, rekao je Vulin na televiziji. Lazarević je inače osuđen na 14 godina zbog svoje visoke uloge u proterivanju više od 700 hiljada kosovskih Albanaca. Pušten je posle odsluženja dve trećine kazne 2015. a na beogradskom aerodromu dočekala su ga dvojica ministara i glavni komandant vojske. Predavanje koje je održao u Vojnoj akademiji imalo je naslov: “Heroizam i ljudskost srpskih vojnika u odbrani od NATO-agresije”. A kad je bosansko-srpski general Ratko Mladić prošle sedmice osuđen za čitav niz ratnih zločina, uključujući genocid, srpski predsednik Aleksandar Vučić nazvao je presudu “neopravdanom” i cinično dodao kako svi “treba da se okrenu ka budućnosti i ne da se utapati u suzama prošlosti”. Osuđujuća presuda Mladiću, uz maksimalnu kaznu doživotnog zatvora, trebalo da zatvori poglavlje oko brutalnog rata u Bosni i Hercegovini koji je rezultirao najgorim zverstvima u Evropi od završetka Drugog svetskog rata, piše američki dnevnik. Cilj je bio, osim pravde za najteže ratne zločine, i podsticanje pomirenje među zaraćenim zemljama bivše Jugoslavije. Ali Srbija, koju međunarodne organizacije smatraju agresorom u ratovima devedesetih nikada nije zaista prihvatila odgovornost za zločine učinjene u ime srpskog naroda. Naprotiv, srpska vlada sve više prihvaća osuđene ratne zločince i bivše saradnike Slobodana Miloševića, bivšeg diktatora i glavnog optuženika pred Haškim sudom koji je umro u zatvoru 2006. Ovo nije čudno s obzirom da nad vladom, po svemu sudeći, pravu moć i dalje drži predsednik Aleksandar Vučić, donedavni premijer i bivši član notorne četničke Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja. Ovaj zabrinjavajući trend odvija se istovremeno s još jednim – ruskim širenjem utjecaja na Balkanu, regionu koju je politolog Ivan Krastev nazvao “mekim trbuhom Evrope”. A ruski ekspanzionizam posebno je uspešan u njenoj tradicionalnoj saveznici Srbiji, uprkos tome što ova zemlja ima ambiciju da postane sledeća članica Evropske unije. Zvaničnici iz Brisela i Vašingtona sve češće kritikuju Srbiju zbog njene neobične dvostruke igre – približavanja Briselu i Moskvi kako bi izvukla maksimalnu korist od obe strane. Vašingtonu, koji snažno podržava evropski put Srbije, uputio je Beogradu neuobičajeno direktnu packu kad preko zamenika državnog sekretara za evropske i evroazijske poslove Hojta Brajana Jiia (Hoyt Brian Yee). Pri susretu s Vučićem u Beogradu, Hojt mu je poručio da mora da se opredeli između Moskve i Brisela, odnosno Vašingtona, ako želi članstvo u EU. “Ne možete da sediti na dve stolice u isto vreme, pogotovo ako su toliko daleko jedna od druge”, rekao mu je Ji. Vulin, inače u srpskoj vladi zadužen za izjave od kakvih se Vučić u skladu sa svojim novim imidžem suzdržava, i njemu je odgovorio u svom stilu: “Ovo nije izjava kakvu daje prijatelj ili osoba koja poštuje Srbiju, poštujući naše pravo da nezavisno odlučujemo. Srbija donosi svoje odluke sama, bez da se obazire na važnost onih koji veruju da mogu odlučivati za nas.”
Srbija, podsjeća Nju Jork Tajms, jedina je država izvan bivšeg Sovjetskog Saveza koja ima slobodno – trgovinski sporazum s Rusijom. Također, ima najizraženije proruske stavove od svih zemalja kandidatkinja za članstvo EU i odbija da učestvuje u evropskim sankcijama zbog agresije na Ukrajinu i aneksije Krima. Teorije o zapadnoj zaveri protiv Srba su ne samo popularne u ovoj zemlji, već ih energično šire i brojni provladini mediji, orkestrirajući u isto vreme hajke na kritičare vlade. Vladini funkcioneri sve više koriste retoriku iz devedesetih, napadajući kritičare kao špijune, izdajnike i državne neprijatelje.
“Nijedna druga zemlja nema narativ o sebi koji Srbija ima, taj dojam da je žrtva Zapada u istom tom periodu devedesetih”, kaže Dimitar Bečev, viši saradnik u Atlantic Council i autor knjige: “Suparnička sila: Ruski utjecaj u jugoistočnoj Europi.” Posledica ovog narativa je i sve manja podrška pridruživanju EU – anketa Ureda za integraciju EU u junu pokazala je da samo 49 posto Srba podržava članstvo, u odnosu na 73 posto iz 2009. Javna podrška srpskih vlasti osuđenom ratnom kriminalcu očekivano je izazvala oštre reakcije iz Evrope i Amerike. “Očekujemo da politički lideri daju dužno poštovanje žrtvama prošlih konflikata i iskreno propagiraju pomirenje na zapadnom Balkanu”, rekla je Maja Koncijančić, glasnogovornica EU. “Nažalost, meseci napora u popravljanju imidža Srbije u SAD-u mogu biti potkopani sa samo jednom izjavom”, poručio je američki ambasador u Srbiji Kajl Skot (Kyle Scott). “Vučić želi da ima i ovce i novce. Želi biti dobar Evropljanin kad mu to odgovara, ali isto tako i da bude pravi srpski patriot ili nacionalist. Želi da bude reformator i modernizator, ali isto tako i nacionalni lider”, zaključuje Bečev. Nažalost, ovakav trend kolebanja između evropskog puta i oživljavanja nacionalističkih duhova iz devedesetih možemo, u nešto manjoj meri, primetiti i u Hrvatskoj. Stoga posebno zvuči upozorenje Jelene Milić, direktorice Centra za evro-atlantske studije iz Beograda:
“Možemo odustati od naše EU-kandidature i lako da se riješmo pritiska. Ali ako želimo biti deo nje, moramo da se odlučimo i to pre, a ne kasnije. Ovo je naša zadnja šansa, ili ćemo ostati na periferiji civiliziranog svijeta.(Agencije)♦