The Balkan Insight o političkom manipulisanju javnosti na prostoru Balkana

 

Portal The Balkan Insight u nedavnom članku piše o političkom manipulisanju javnosti na prostoru Balkana.


Portal piše da na zapadnom Balkanu postoje dve vrste političkih skandala. Prve razotkrivaju novinari koji riskiraju život kako bi pokazali lopovluk uhljebljenih neliberalnih elita koje dominiraju regijom. Druge stvaraju te iste elite putem tabloida i to kako bi svratile pozornost javnosti s ovih prvih skandala.
Tako je 8. novembra srpska istraživačka novinarska mreža KRIK otkrila da je Nenad Popović, visoki funkcioner Srpske napredne stranke (SNS), sakrio milione na računima na Bahamima. Nekoliko nedelja ranije KRIK je izvestio da je ministar obrane Aleksandar Vulin primio ukupno 240.000 evra od “ženine tete u Kanadi” od 2011. godine, što Vulin nije znao da objasni javnosti. Tako se otkrilo da srpska vlada ne radi na obnavljanju zemlje i pripremi za pripajanje Evropskoj uniji, kako tvrdi srpski predsednik Aleksandar Vučić, nego je leglo korupcije, nepotizma i autoritarnosti. Usto, vrvi ekstremizmom, kao što je bio slučaj u 1990-ima.

Umesto da vladi očita bukvicu, mediji koji podupiru vladu uhvatili se intervjua nemačkog portala Deutsche Welle s Bakirom Izetbegovićem, bošnjačkim članom tripartitnog predsedništva u Bosni i Hercegovini, u kojem je Izetbegović izjavio kako, lično govoreći, želi da Bosna formalno prizna nezavisnost Kosova. U roku od nekoliko sati svi veliki tabloidi u zemlji objavljivali su poluistine i pisali o Izetbegovićevom šovinizmu, muslimanskim hordama pred Novim Pazarom, Turcima i Amerikancima koji stvaraju zavjere i slično.

Vučić je Izetbegovićeve komentare proglasio izdajom srpske darežljivosti prema Bosni, čijem je Dajtonskom sporazumu 1995. godine Srbija bila “žirant”. Tako su spojem nacionalističkih žalopojki i čistom političkom fikcijom skrenuli pažnju s vlastitih zloupotreba položaja na izmišljeni skandal.

Uopšte nisu uzeli u obzir to da je par dana ranije Dragan Čović, hrvatski član tripartitnog predsedništva BiH, izrazio od reči do reči iste želje kao i Izetbegović. No za bosansko priznavanje kosovske nezavisnosti potrebna je saglasnost svih trojice članova predsedništva, a na to srpske stranke u BiH ne žele pristati.

Kao što Vučić dobro zna, Srbija nije “žirant” Dejtonskog sporazuma, nego potpisnik, što znači da mora da poštuje bosansku celovitost i suverenitet pa ne sme da se meša u poslove BiH. No Vučić svejedno stalno sarađuje i uveliko podupire bosanske Srbe i njihovog vođu Milorada Dodika koji želi da odvoji Republiku Srpsku od Bosne.

Da toliko licemjerje i širenje dezinformacija nisu uobičajena pojava, mogli bi da izazovu mučninu. Ni Izetbegović nije potpuno nedužan. Treba da zna da ne sme da hrani srpske političke trolove, a i sam često započinje sukobe s Čovićem i Dodikom i stvara lažne skandale kako bi odvratio pažnju javnosti od malverzacija svoje Stranke demokratske akcije (SDA), piše Balkan Insight.

U međuvremenu, Popović i Vulin broje svoje milione, srpska slabašna demokratija sve više nestaje, a infrastruktura Sarajeva se pod vodstvom SDA raspada.(Agencije)♦