Beograd: Biciklistička inspekcija provozala se Ruzveltovom i Slavijom

Biciklisti su sinoć (25. novembra) tokom tradicionalne biciklističke vožnje pod nazivom “Kritična masa” izvršili “inspekciju” radova u Ruzveltovoj / Mije Kovačevića i na trgu Slavija.

Ono što se na još nezavršenim trotoarima i biciklističkim stazama može videti odaje utisak da su se projektanti ponekim stvarima u međuvremenu i naučili, ali i da i dalje pate od “dečijih bolesti”.
Kod autobuskih stajališta biciklistička staza nije odmaknuta od stajališta, što pri povećanom broju korisnika javnog prevoza koji čekaju na stanicama dovodi do konflikta pešaka i biciklista.
Na pojedinim mestima je i pored dosta prostora biciklistička staza prekinuta vertikalnom signalizacijom, a očigledno je da je u pitanju loša koordinacija gradskih službi oko namene javnih površina, jer je mesta bilo, ali ne i volje da se problem reši.
Projektanti još uvek ne razumeju da biciklističke i pešačke staze treba držati u nivou bez nivelacije, kao što se radi u biciklističkim gradovima. Osim na raskrsnicama sa ulicama prvog reda, na ostalim mestima biciklistima i pešacima treba da bude data prednost ne samo horizontalnom i vertikalnom signalizacijom, već i samom teksturom podloge i barijerama za automobile, kao što je standard u Holandiji.
Umesto toga, biciklisti su u Ruzveltovoj pošašćeni tzv “rodeom”, gde su biciklistička staza i trotoar zatalasani zbog kolskih ulaza.
Za pohvalu u Ruzveltovoj su biciklistički semafori i prelazi koji su jasno obeleženi, a ivičnjaci upeglani na “nulu”.

Trg Slavija

Ono što je pozitivno na Trgu Slavija je da su na njemu po prvi put obeležene biciklističke staze.
Međutim, tu na žalost dolaze negativni aspekti rekonstrukcije trga koji na žalost poništavaju ovaj pozitivan potez.
Naime, pešački prelazi su izmešteni i po 50 metara, a krug oko Slavije za pešake produžen je za čitavih 300 metara!, Sa sa njima su pomereni i biciklistički prelazi, a sve zarad bržeg protoka motornih vozila. Saobraćajni stručnjaci iz Sekretarijata za saobraćaj i firme CESTRA na žalost nisu razmatrali smanjenje protoka privatnih motornih vozila, već su su pešacima i biciklistima otežali kretanje, dodatno im produžujući putanju i postavljajući im semafore.
Dok se zemlje Zapadne Evrope već odavno okreću smanjenju broja putovanja privatnim vozilima u gradovima, saobraćajni inženjeri u Beogradu tvrdoglavo idu putem za koji se pokazalo da ne može da reši probleme saobraćajnih gužvi.
Umesto da se prioritet na Slaviji da pešacima i biciklistima i javnom prevozu i da se tako stimulišu ovi ekološki vidovi transporta, nespretno se pokušalo sa ubrzavanjem motornog saobraćaja, ali gužve na Slaviji i dalje postoje, kao i u ulivnim ulicama.
Otud, biciklisti se zalažu za zadržavanje starih pešačkih prelaza i ukidanje saobraćaja privatnih vozila u ulici Kralja Milana, kao i za uvođenje drugih mera destimulacije motornog saobraćaja, jer je to jedini način da se zaustave gužve na Slaviji i smanji zagađenje u centru Beograda.♦