Obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu

 

U Srbiji se nizom manifestacija obeležava Dan primirja u Prvom Svetskom ratu u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada je u 11 sati stupilo primirje. Centralna državna ceremonija održana kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda. Izaslanik predsednika Republike Nikola Selaković položio venac na Spomenik Neznanom junaku na Avali.

 

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević na centralnoj državnoj ceremoniji je poručio da najmanje što naša i buduće generacije mogu da učine jeste da neguju uspomenu na pretke i značaj njihovog podviga.
Đorđević je naveo da se iz pepela razaranja u Velikom ratu, suprotno očekivanjima, nije rodio feniks “Zlatnog doba” sa početka 20. veka, već su tek nakon nezamislivih zločina i razaranja u Drugom svetskom ratu, evropske države odustale od revanšizma i počele intenzivno da rade na integrativnom procesu.

Danas, podvukao je, francusko-nemačka saradnja predstavlja jednu od najvažnijih osnova EU.

“Nažalost, region Zapadnog Balkana morao je da prođe kroz još jedno krvavo istorijsko razdoblje da bi se konačno našao na putu evrointegracija. Ali baš zato, što je naše sećanje na ratnu bedu i užase svežije, utoliko je i naša vera u evropske integracione procese snažnija, čak i kada se na drugim mestima na našem kontinentu njihov značaj otvoreno dovodi u pitanje”, poručio je ministar.

Kako je rekao, sada smo spremni da na primeru naših nekadašnjih neprijatelja, a danas prijatelja i partnera Nemaca učimo i usvojimo nešto čemu do sada nismo bili vični: ne samo da pobeđujemo po svaku, a često veoma visoku cenu, već da iz svakog našeg eventualnog poraza izađemo snažniji i mudriji.

“Strateško opredeljenje Srbije zato su evrointegracije i vojna neutralnost. Investiciona politika i mere fiskalne konsolidacije usmerene su ka tome da za naše stanovništvo, uz socijalnu odgovornost i solidarnost obezbedimo kvalitetne uslove za život i rad u Srbiji”, poručio je Đorđević.

Prema njegovim rečima, danas, 99 godina nakon Dana primirja u Prvom svetskom ratu, i nakon svega što smo u tom periodu prošli zajedno sa svojim susedima, možemo potvrditi da ne postoji rat koji će okončati sve ratove, ali da mir, razumevanje, saradnja i ispružena ruka prijateljstva mogu biti početak nečeg što nam je, možda nepravedno, do sada bivalo uskraćeno.

Vence i cveće su položili i predstavnici grada Beograda, predstavnici stranih ambasada, udruženja koja neguju tradicije slobodarskih ratova, a nakon odavanja počasti, usledio je umetnički program “Rađanje slobode”.

Izaslanik predsednika Srbije Nikola Selaković položio je lovorov venac na Spomenik Neznanom junaku na Avali sposvetom: “Junacima Velikog rata, ponosni potomci – predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić”.

Dan primirja se obeležava i u drugim gradovima u Srbiji.

U Vranju su venci položeni kraj Spomenika žrtvama bugarskog okupatora uz poruku da Vranjanci čuvaju istoriju i slave mir.

U Kraljnjevu je Dan primirija obeležen polaganjem venaca na Spomenik srpskim ratnicima palim za slobodu otadžbine od 1912. do 1918. godine.

Primirje je potpisano pre 99 godina u Francuskoj, u šumi kod grada Kompjenj u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša.

U Srbiji je ovaj praznik prvi put zvanično obeležen 2012. godine, na osnovu izmena Zakona o državnim i drugim praznicima koje je Skupština Srbije usvojila krajem 2011. godine.

Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, a u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta.♦