Počeo dijalog o Kosovu

Ranka Čičak

U Beogradu su počeli društveni razgovori o Kosovu. Više Od četrdeset najpoznatijih pravnika dali su svoja viđenja kako rešiti problem. Marko Đurić je novinarima rekao da je zadovoljan ovim razgovorom jer je bio potpuno otvoren:

– Ovaj će razgovor ojačati naš kapacitet da nađemo rešenje na KiM.
Na pitanje hoće li biti još ovakvih susreta Nikola Selaković sekretar Predsedništva je rekao:
-Na današnjem primeru vidite kako su se organizovali pravni fakulteti. Sve su uradili sami. Mi smo omogućili tehniku, prostor u Palati Srbija i štampu. Uskoro ćermo ovde videti nauku, prosvetu, kulturno naučne institute. Do sada se moglo čuti kako jedna strana napada drugu na skupštinskoj govornici. Ovde se danas svaki glas podjednako čuo.
Novinari su komentarisali da je ovo moglo ranije da se dogodi i da li je sada prekasno.
Selaković smatra da nije.
Ministarka pravde Nela Kuburović kaže da smo otvorili javnu raspravu kakve do sada nije bilo čak i kada se donosio Ustav:
– Ministarstvo pravde i dalje poziva sve zainteresovane da učestvuju u ovom razgovoru.
Novinari N1 primetili su da su neka udruženja najavila da ne žele dalje da učestvuju. Kuburovićeva kaže da je poželjno drugačije mišljenje, jer i to jeste cilj javne rasprave.
Inače odbili su da dođu Društvo sudija Srbije, Udruženja javnih tužilaca i sudijskih pomoćnika. Zatim Yukom, Centar za pravodsudna istraživanja, Beogradski centar za ljudska prava a Beogradska advokatska komora još razmišlja.
Danas su se čule zanimljive ideje. Recimo Vladan Kutlešić kaže da bi bilo dobro napraviti Uniju Srbiju i Kosova do koje bi se došlo uz pomoć međunarodne zajednice:
– Dosadašnji razvoj odnosa Srbije i teritorije KiM bio je promenljiv. Svaki put je odgovor države bio takav da je nuđeno manje od realnog. Devedesete smo ponudili klasičan koncept autonomije – nije prihvaćen. Zatim smo imali prinudnu upravu od devedesete. Opt smo ponudili klasičan koncept autonomije, ali to više nije bilo realno. Posle 2008 godine nizom spoljno pilitičkih okolnosti otpala je i suštinska autonomija. Sada je realan samo ovaj koncept -međunarodna pravna unija. Nešto se mora dati da bi se nešto dobilo. Ne raspolažemo mehanizmom da kao država takvo rešenje nametnemo. Ne možemo raditi na KiM kao država već samo kao učesnik u pregovaračkom procesu. Ideja Unije je održiva jer Srbija ima ono što je za suprotnu stranu važno. Ali vreme teče a mi smo njime sputani. Već je Briselskim sporazumom otišla policija i pravosuđe. Srbija bi kao uslov za ovu ponudu mogla da dobije – teritorijalno političku autonomiju za sve Srbe na Kosovu. Ne treba joj Zajednica srpskih opština kada bi dobila takvu autonomiju. Dobila bi autonomiju za kulturnu baštinu. Uzgubila bi nešto što samo formalno ima – deo teritorije Kosova. Albanci bi dobili članstvo u UN i formalno bi postali država.
Nebojša Šarkić potsetio je na period kada su se srpski rukoivodioci na Kosovu takmičili ko će više “Šiptara” da protera:
– A posle 2000 potpuno su popustili. Situacija sada jeste loša ali nije sve završeno. Treba da budemo što više s našim narodom dole, recimo gostovanje naše Filharmonije u Prištini mogao da bude dobar potez.
Čule su se primedbe da više nema mesta za nove ustupke Albancima jer bi to bio pokazatelj srpske slabosti. Mirko Kulić profesor prava na Megatrendu kaže da veliko albanski orao koristi zapadni vetar:
– U Opštinama Bujanovac i Medveđa pojavilo se na hiljade fiktivno prijaveljenih Albanaca. Pripremaju novo širenje a ustupci Beograda ih samo čeliče. Ni Ustav ne treba menjati odredbe o KiM. Bila bi to teška greška. Samo treba dovesti investiore iz Rusije i Kine i pomoći da naš narod bolje živi. Zar je moguće da jedan Francuz – mladi Gujon danas više brine o Srbima na KiM nego mi.♦