Italija: Veneto i Lobardija traže veću autonomiju

Italijanski regioni Veneto i Lombardija sutra, 22 oktobra, organizuju savetodavne referendume o većoj autonomiji jer se žele da se oslobode pritiska rastrošnog Rima, no odbijaju bilo kakva poređenja sa secesionističkom Katalonijom.

U tim regionima smatraju da nemaju dovoljno koristi od poreza koje uplaćuju u središnju državnu blagajnu.
Prošle godine negativna razlika između iznosa koji su stanovnici Veneta uplatili na ime poreza i dobili natrag kroz javnu potrošnju iznosila 15,5 milijarda evra. U slučaju Lombardije reč je od 54 milijarda evra.

Poređenja radi, u Kataloniji se radi o minusu od osam milijardi evra.

Predsednici Veneta i Lombardije Luka Zaia i Roberto Maroni, obojica članovi Severne lige, željeli bi da raspolažu s polovinom tog novca.
“To ne bi bio problem da su ti porezi dobro uloženi, ali istina je da se na nacionalnom nivou svake godine rasipa 30 milijardi evra”, rekao je za Frans Pres Zaia.
Referendum podržava celi desni centar, uključujući Berluskonijevu stranku Forca Italia, kao i populistički Pokret pet zvezda i udruženja poslodavaca i sindikati.

Ljevičari, kao što je Komunističke partije, smatraju pak da je reč o “rasipanju javnog novca” i “farsi” i pozivaju ljude da ne izlaze na birališta. Vladajuća Demokratska stranka (levi centar) nije se izjasnila, ali nekoliko njenih istaknutih članova, kao što je gradonačelnik Milana, reklo da će glasati za veću autonomiju.
“Porezi koje plaćamo trebalo bi da budu i potrošeni na našoj teritoriji, a ne na Siciliji”, izjavio je italijanskim medijima Điuzepe Kolona, 84-godišnji stanovnik Venecije.
Referendumi su u skladu s italijanskim Ustavom, koji predviđa da parlament može regionima da da veću autonomiju ako one to zatraže, objašnjava profesor ustavnog prava Nikola Lupo s rimskog Univerziteta Luis.
Napominje i da se Veneto i Lombardija nalaze nedaleko od regiona s posebnim statusom, koje već imaju veću finansijsku autonomiju, kao što je Trentino -Južni Tirol.
U slučaju pobede, Maroni i Zaia planiraju da zatraže veća ovlaščnja na području zdravstva, obrazovanja i infrastrukture, kao i ovlaščenja koje su inače rezervisane za državu kao što su bezbednost i imigracija, što su omiljene teme Severne lige. Za to bi, međutim, trebalo da se promeni Ustav.

Maroni stalno ponavlja da će se referendum održati “u okviru nacionalnog jedinstva” i da ima za cilj “reformu odnosa između centralne vlade i regionalnih vlada”.
Zaia kaže da je bilo kakvo povlačenje paralela s Katalonijom pokušaj da se obeshrabre birači da glasaju za veću autonomiju.
“Veneto (pet miliona stanovnika) se ponosi nezaposlenošću od 6,7 posto dok je nacionalni prosek 11,2 posto i sam čini 10 posto italijanskog BDP-a zahvaljujući malim i srednjim preduzećima. Zajedno s Lombardijom (10 milonna stanovnika) ostvaruje 30 posto talijanskog BDP-a.
I dok pobeda pristalica veće autonomije nije spona, velika nepoznanica je odziv građana, posebno u Lombardiji gde referendum uopšte nije izazvao interesovanje javnosti iako je, paradoksalno, Milano suprotno Veneciji pun plakata.
U Venetu, gde je regionalni identitet izraženiji, očekuje se da će odaziv biti viši, a ako se ne odazove više od 50 posto birača, referendum neće biti validan.
Za prave secesioniste, kojih je malo, ovaj referendum je proba. “Omogućit će nam da se konsolidujemo kao Venecijanci”, objašnjava Alesio Morosin, osnivač političke stranke Venecijska nezavisnost. No “vrlo dobro znamo da neće omogućiti ostvarenje ciljeva kojima se nadamo, i iz političkih i iz budžetskih razloga, jer je država dužna više od 2300 milijardi evra.” Birališta će biti otvorena od 7 do 23 sata.(Agencije)♦