Đorđija Lazarevski – obaveštajac koji je srušio Gruevskog

 

Za iskusnog obaveštajca Đorđija Lazarevskog upad u jednu od preostalih makedonskih nezavisnih televizijskih stanica 2010. bila je kap koja je prelila čašu.

On je dve godine posmatrao kako njegova zemlja zapada u ono što je smatrao diktaturom. Tada je ovaj inženjer, koji je 25 godina radio za tajnu službu, krenuo u akciju koja je imala više izgleda da završi njegovim hapšenjem nego zbacivanjem vlade.
Lazarevski je bio jedan od trojice makedonskih obavještajnih agenata koji su pomogli u zbacivanju navodno korumpiranog i autoritarnog režima tadašnjeg premijera Nikole Gruevskog tako što je objavio stotine hiljada audio fajlova. Snimci su nastali nezakonitim prisluškivanjem hiljada Makedonaca tokom tri godine.
Lazarevski je još od 2008. znao za masovno prisluškivanje razgovora – koje se dešavalo bez sudskih naloga. Međutim, kada je video da pripadnici specijalnih snaga upadaju u A1TV, stanicu koja je kritikovala vladu, konačno mu je bilo svega dosta.
„Bio je to šok za sve nas“, prisjeća se Lazarevski.
„Nisam očekivao da doživim takvo nešto u Makedoniji“, rekao je on za portal OCCRP.
Sa Zvonkom Kostovskim, kolegom koji je radio na nezakonitom nadzoru ali ga takođe nije odobravao, Lazarevski je napravio plan. Kostovski je tajno pravio kopije prisluškivanih razgovora a Lazarevski ih je iznosio iz zgrade i dekodirao na privatnom računaru.
Hiljade Makedonaca, uključujući ministre, zaposlene u vladi, novinare i sudije, su prisluškivane. Dvojica agenata često nisu mogli da poveruju u to što čuju: razgovori koji su otkrivali korupciju na visokom nivou; vladin uticaj na tužioce, sudije i medije; iznuđivanje; razgovori o politički motivisanim hapšenjima, izbornim prevarama pa čak i pokušajima da se zataška ubistvo.
U početku, dvojica agenata su radili sami. Međutim, razmeri krivičnih dela otkrivanih u fajlovima su rasli i uskoro su otkrili da je čak i ministarka unutrašnjih poslova u vladi Gruevskog, Gordana Jankulovska, prisluškivana.
Tada su dvojica agenata shvatili razmere važnosti informacija koje poseduju i počeli da razmatraju opciju da uključe još nekoga. Kontaktirali su Zorana Veruševskog, bivšeg obavještajnog šefa.
„I Zvonko i ja smo verovali Veruševskom“, kazao je Lazarevski. „Bio nam je nadređeni. On je profesor, i on me je naučio da je korupcija najveća pretnja bezbednosti društva“.
U međuvremenu, policija je 2013. sprovela operaciju pod imenom „Špijun“ u cilju pronalaženja krtica unutar agencije. U strahu od razotkrivanja, Lazarevski je dao otkaz.
„Stvorena je atmosfera straha“, rekao je on. „Svi su bili uplašeni“.
Kostovski se takođe plašio – ali ga je Veruševski ubedio da su na „pravoj strani“. Uskoro je pokazao snimke Zoranu Zaevu, lideru tada opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM).
U septembru 2014. u jednom televizijskom intervjuu, Zaev je najavio da će uskoro objaviti velika otkrića koja je nazvao „bombama“. Makedonija je počela da se trese.
Međutim, nekoliko meseci kasnije, nakon što je u računaru Veruševskog pronašla njegovu prepisku sa Lazarevskim, policija ga je uhapsila 23. januara 2015.
Zbog toga je Lazarevski otišao u Ministarstvo unutrašnjih poslova kako bi prijavio prisluškivanje. „Svjedočio sam pred kolegom u policijskoj stanici. U susednoj prostoriji je bio tužilac“, kazao je Lazarevski.

„Rekao sam istinu pred predstavnicima dveju institucija, ali umesto da dobijem status zviždača, optužen sam za špijunažu“, kazao je on, opisujući dramu kroz koju su prolazili on, njegova porodica i cela država.
Tri dana kasnije Zaev je pustio prve audio snimke novinarima, razotkrivajući pritisak na pravosuđe, izborne prevare i korupciju. Nastavio je da pušta snimke na nedjeljnim konferencijama za novinare, šokirajući javnost otkrićima o brutalnosti režima Gruevskog.
Makedonci su čuli naređenja da se prebijaju opozicioni političari, spaljuje imovina protivnika režima, pretnje ubistvom i korupcionaške dogovore.
Gruevski je odgovorio optužujući strane obavještajne službe da su fabrikovale snimke kako bi „brutalno uništile“ njegovu partiju i državu.
Višednevni protesti pristalica Gruevskog sa jedne i pristalica Zaeva sa druge strane paralisali su državu, usled čega se uključila Evropska unija. Uz posredovanje EU dogovoreno je održavanje vanrednih izbora i imenovanje specijalnog tužioca koji će se baviti skandalom. Gruevski je jednako prisluškivao saveznike i protivnike.
U istrazi, koju su sproveli eksperti koje je angažovala Evropska komisija, zaključeno je da je njegova vlada zloupotrijebila bezbednosnu službu kako bi „kontrolisala vodeće zvaničnike u javnoj administraciji, tužioce, sudije i političke protivnike“.
U decembru 2015, Zaev je kabinetu specijalnog tužioca predao 606 audio fajlova nezakonito prisluškivanih razgovora.
U maju 2017, pobedio je na izborima, ali je zbog oprstrukcija pristalica Gruevskog vladu formirao tek pola godine kasnije.
Kostovski, Lazarevski i Veruševski su većinu ovih događaja pratili iz zatvorskih ćelija, gde su proveli 11 meseci pre nego što je specijalno tužilaštvo povuklo optužnicu protiv njih. U isto vreme, tužioci su otvorili novu istragu o bivšoj ministarki unutrašnjih poslova, šefu obavještajne službe i njegovim najbližim saradnicima.
„Ljudi su bili oduševljeni zbog razvoja događaja i to mi je davalo snagu“, izjavio je Lazarevski.
Bilo je bolno slušati kolegu iz obavještajne službe kako brani režim Gruevskog i optužuje Lazarevskog i njegove saradnike da su „podrili reputaciju službe“.
„Mislim da smo spasili reputaciju te institucije“, kazao je on i dodao da su zapravo oni koji su tiho gledali što se događa podrili reputaciju.
Sada, iako se i dalje oseća krivim zbog onoga kroz što su prošle tri porodice, Lazarevski se ne kaje.
„Veliko je zadovoljstvo znati da smo uspeli da razotkrijemo jedan zli sistem“, kazao je on. „Dogodilo se upravo ono što sam želeo. Završilo se kao bajka. Nisam živio uzalud“.♦