8. oktobar

–1354. Ubijen rimski tribun Kola di Rienco, koji je, ponesen idejom o obnavljanju antičke republike i ujedinjenjem Italije pod vodjstvom Rima, 1347. proglasio Rimsku Republiku. Ubijen u ustanku koji je organizovalo rimsko plemstvo.

–1469. Umro firentinski slikar fra Filipo Lipi, najznačajniji predstavnik rane renesanse u slikarstvu, Botičelijev učitelj.

1803. Umro italijanski pisac Vitorio Alfijeri, prvi autentični tragičar u italijanskoj književnosti.

1810. Rođen Džejms Vilijem Maršal, čije je otkriće zlatnog rudnika u Kaliforniji pokrenulo “zlatnu groznicu” 1849.

1856. Velika Britanija počela “drugi opijumski rat” protiv Kine, u kom joj se pridružila i Francuska.

–1864. Rođen Branislav Nušić, najveći srpski i jugoslovenski komediograf. Njegove komedije i danas su na pozorišnim repertoarima.

1871. U Čikagu izbio velik požar koji je, prema legendi, počeo u jednoj štali kada je krava ritajući se oborila kerozinsku lampu na gomilu slame i strugotine. U požaru koji je trajao 3 dana poginulo je oko 300 ljudi, a oko 90.000 je ostalo bez svojih kuća.

1895. Rođen argentinski državnik Huan Domingo Peron, predsednik od 1946. do 1955, kada je oboren u vojnom udaru. Posle sedamnaest godina egzila, trijumfalno se vratio u Argentinu 1972, a 1973. ponovo izabran za predsednika. Umro 1974, a predsednik Argentine postala je njegova supruga Izabela.

1895. Ubijena korejska kraljica Min, koja je pokušavala da zaustavi japansku dominaciju u Koreji. Zaveru na korejskom dvoru organizovao Japan preko svog konzula generala Goro Miura.

1912. Crna Gora objavila rat Turskoj i istog dana napala turske položaje kod Skadra, čime je počeo Prvi balkanski rat.

–1915. – Komandant Drugog bataljona 10. puka, srpski major Dragutin Gavrilović, izdao je zapovest braniocima Beograda – Drugom bataljonu, delovima Trećeg bataljona 10. puka i delovima Sremskog dobrovoljačkog odreda, poslednjoj odbrani srpske prestonice u Prvom svetskom ratu pred agresijom Nemaca, Austrijanaca i Mađara: “Tačno u 15 časova neprijatelj se ima razneti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao. Vojnici, junaci, Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja… Naš puk je žrtvovan za čast Otadžbine i Beograda. Vi nemate više da se brinete za vaše živote, koji više ne postoje. Zato napred u slavu!”. U jurišu su izginuli gotovo svi branioci, a major Gavrilović je teško ranjen.

1953. Velika Britanija i SAD povukle svoje trupe iz Slobodne zone Trsta i predale Italiji civilnu upravu u zoni “A”. To je izazvalo krizu u jugoslovensko-italijanskim odnosima, koja je rešena Londonskim sporazumom 5. oktobra 1955.

1954. Vojne snage Severnog Vijetnama ušle u glavni grad Hanoj.

1967. Umro britanski državnik Klement Ričard Atli, laburistički premijer od 1945. do 1951. Njegova vlada sprovela niz socijalnih reformi u posleratnoj Britaniji i priznala nezavisnost Indije 1947. i Burme 1948.

–1970. Nobelovu nagradu za književnost dobio ruski pisac Aleksandar Isajevič Solženjicin.

1975. Žestoki okršaji u Bejrutu i severnom Libanu odneli najmanje 25 života i prekinuli poslednje primirje.

1991. Posle isteka tromesečnog brionskog moratorijuma Slovenija i Hrvatska potvrdile svoju samostalnost i nezavisnost od SFRJ.

1992. Umro Vili Brant, kancelar Zapadne Nemačke od 1969. do 1974, kada je podneo ostavku jer je otkriveno da je njegov blizak saradnik istočnonemački špijun. Vodio politiku popuštanja i doprineo političkoj stabilizaciji u Evropi, u istoriji evropskih naroda ostaće zapamćen i kao državnik koji se 1970. poklonio žrtvama nacizma u Varšavi. Dobitnik Nobelove nagrade za mir 1971.

1993. UN ukinule sankcije Južnoj Africi uvedene 1960. zbog politike aparthejda koju su sprovodile tadašnje vlasti.

1998. Savet NATO usvojio “detaljan operativan plan za vazdušne udare u fazama” na Kosovu. Predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću dat je rok od 24 caša da ispuni zahteve iz rezolucije UN, Vlada Srbije donela Uredbu o posebnim merama u uslovima oružanih pretnji NATO.

2001. Najmanje 114 ljudi poginulo kada je avion kompanije SAS udario u jedan mali avion na aerodromu Linate u Milanu.♦