Oslabljena Angela Merkel usporava ulazak Srbije u EU!

Balkan insajt u piše o promenama do kojih dolazi posle nemačkih izbora i njihovom uticaju na buduće članice Evropske unije.

Kao i britanska premijerke Tereza Mej, Angela Merkel posle izbora izgleda mnogo slabije nego pre. Pre nekoliko nedelja govorila je samo koliko će velika biti nena većina. Sad je, kao Mej, nazad na položaju, ali ustvari nije na vlast.
U nekim aspektima prošla je lošije od Mej, koja je barem dobila pristojnih 43 posto glasova. Merkelova je pak odšepala s manje od 33 posto, što su najgori rezultati za hršćanske demokrate (CDU) od kasnih 1940-ih.
Pošto su socijaldemokrati (SPD), glavna stranka u opoziciji, prošli još i gore, nema sumnje da će se Merkelova nalaziti na čelu sledeće vlade. No, matematika sastavljanja većine u parlamentu još je složenija.
SPD se odbio da se pridružiti novoj koalicijskoj vladi uz Merkelove, a kako si ona ne može priuštiti približavanje krajnje desno orijentisanoj stranci Alternativa za Nemačku (AfD), morat će tražiti partnere na levoj strani, među Zelenima, i na desnoj strani, među slobodnim demokratima. Ako tzv. jamajčanska koalicija (nazvana prema bojama stranaka) ikad zaživi, teško se može zamisliti da će moći da usmerava i vodi Nemačku, ili Evropu.

Za Balkan, posebno za potencijalne članice Evropske unije u regionu, to nisu dobre vesti.
Hrvatska, Bugarska i Rumunija već su članice, pa mogu malo da se opušte, ali Srbija , Crna Gora i Makedonija na rubu su ulaska. Prezaposlena Nemačka koja je zaokupljena unutrašnjim pitanjima upravo je ono što im ne treba.
Jedna od najvećih zagovornica širenja EU-a na istok, Velika Britanija, već je ispala iz igre jer pokušava da se dogovori s Briselom u vezi s trgovinom pre nego joj istekne članstvo u proleće 2019. godine.
Francuska nikad nije posebno zagovarala širenje EU-a na istok zbog straha da će joj se smanjiti uticaj, a Italija i Španija moraju da se nose sa separatizmom u Kataloniji.

Žan Klod Junker održao je govor o “stanju u uniji” sredinom septembra, hvaleći obnovu evropskog projekta uopšte i obnovu procesa povećanja.
Održao ga je pre šoka na nemačkim izborima i uspeha anti-imigrantske stranke AfD. Ideja je bila da će oživljena Francuska pod predsednikom Emanuelom Makronom i očekivano izabranom kancelarkom Merkel predvoditi određenu evropsku renesansu. No, sada se Makron bori sa sindikatima, a Merkelova je – gde tačno?
Koju god koaliciju da okupi, Angela Merkel mora će da sprovede mnogo vremena pazeći na AfD i trudeći se da joj ta stranka ne otme još desno orijentisanih glasača. Što se tiče slobodnih demokrata kao potencijalnih partnera, oni su oštri prema migraciji i žele brže deportacije onih kojima je odbijen azil. Teško da će se zalagati za povećanje EU-a.
Zeleni su skloniji povećanju, ali su najslabije prošli među njezinim potencijalnim partnerima.
Naravno da sve ne zavisi o berlinskoj dnevnoj politici. Čak i sa zauzetom Nemačkom, povećanje će se i dalje polako odvijati. Ali, bez snažne berlinske podrške, bit će puno sporije nego se to očekivalo.
Države koje su kandidati za EU na Balkanu možda će morati da se naviknu na produženi boravak u čekaonici, zaključuje Balkan insajt.♦