Balkanekspresrb.rs

ONLAJ MAGAZIN ZA BALKANSKU SARADNJU

7. septembar

4 min read

1533 – Rođena je engleska kraljica Elizabeta I (Elizabeth), kćerka kralja Henrija VIII (Henry) i njegove druge žene Ane Bolen (Anne Boleyn). Za vreme njene vladavine (1558-1603) postavljeni su temelji buduće britanske imperije. Podržavala je razvoj nauke i umetnosti, a specifičan stil arhitekture iz njenog vremena, mešavina gotike i renesanse, nazvan je elizabetanskim stilom.

1566 – U bici za Siget, koji je opsedala turska vojska Sulejmana II Veličanstvenog, poginuo je hrvatski ban Nikola Šubić Zrinski.

1701 – U Hagu je potpisan sporazum Engleske, Austrije i Holandije protiv Francuske, “Druga velika alijansa”.

1714 – Car Karlo VI potpisao je u Rahstatu sa Francuzima “Badenskimir” kojim je okončan Rat za špansko nasleđe, a Francuzima su pripali Alzas i Strazbur.

1764 – Za kralja Poljske krunisan je ruski štićenik Stanjislav II Ponjatovski (Stanislaw Poniatowski), poslednji poljski monarh. Tokom njegove vladavine (do 1795) Rusija, Pruska i Austrija izvršile su tri deobe Poljske, koja je kao nezavisna država obnovljena 1918.

–1788 – Turci su zarobili, a potom ubili vođu srpskih dobrovoljaca u austrijsko-turskom ratu, Koču Anđelkovića, poznatog kao Koča kapetan. Po njemu je borba srpskih dobrovoljaca u ovom ratu nazvana Kočina krajina.


1812 – Završena je Borodinska bitka, jedna od najkrvavijih u Napoleonovim ratovima, u kojoj su Rusi pod komandom Kutuzova blizu Moskve izgubili 44.000 vojnika, a Napoleon 50.000, među kojima 23 generala. Nedelju dana kasnije Napoleon je ušao u Moskvu.

1813 – Prvi put je za SAD upotrebljen naziv “Ujka Sem”, u uvodniku njujorškog lista “Troj Post”.

1822 – Guverner Brazila, princ Pedro, proglasio je nezavisnost od Portugalije, a sebe za cara. Portugalija je nezavisnost Brazila priznala 1828.

–1860 – Italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi (Giuseppe) je sa svojim “crvenokošuljašima” zauzeo Napulj u ratu za oslobođenje od Austrijanaca i za ujedinjenje Italije.


1901 – Potpisan je Pekinški protokol kojim je okončan “Bokserski ustanak” u Kini. Pobunu protiv stranaca ugušile su evropske sile, Japan i SAD, a Kina je primorana da plati odštetu za njihovu imovinu uništenu tokom ustanka.

 

–1909 – Rođen je američki filmski i pozorišni režiser Elija Kazan, dobitnik nekoliko Oskara (“Tramvaj nazvan želja”, “Viva Zapata”, “Istočno od raja”, “Bebi Dol”).


 

 

–1914 – Rođen je američki fizičar Džejms Alfred van Alen (James, Allen). Pomoću Gajger-Milerovih brojača postavljenih 1958. na veštačke satelite “Eksplorer 1” i “Eksplorer 2” otkrio je dva pojasa pojačanog zračenja oko planete Zemlje koji su kasnije nazvani “Van Elenovi radijacioni pojasevi”.


1940 – Nemačka avijacija pod komandom Hermana Geringa (Hermann Goering) počela je bombardovanje Londona. Prvog dana poginulo je više od 300 ljudi.

–1949 – Umro je meksički slikar Hose Klemente Orosko (Jose Clemente Orozco). Smatra se najvećim slikarom murala u 20. veku, dekorisao je mnoge zgrade u Meksiku i SAD.


 

 

 

 

 

–1964 – U mestu Sip na jugoslovenskoj obali Dunava, i u Gura Vaji na rumunskoj, uz prisustvo predsednika Jugoslavije i Rumunije, Josipa Broza Tita i Georgi Georgiju Deža (Gheorghe Gheorghiu Dej), postavljen je kamen-temeljac buduće Hidroelektrane đerdap 1.


1975 – Završeno je preseljavanje Turaka na podeljenom Kipru. Pod nadzorom UN, 9.000 ljudi premešteno je sa juga na sever zemlje, pod turskom okupacijom.

1986 – Dezmond Tutu (Desmond) postao je nadbiskup Kejptauna u Južnoj Africi, kao prvi crnac poglavar južnoafričkih anglikanaca.

1990 – Kao odgovor na reviziju Ustava Srbije 1989. kojom je značajno smanjena autonomna vlast pokrajina Vojvodina i Kosovo, 144 albanska delegata Skupštine Kosova proglasila su u Kačaniku Ustav Republike Kosovo.

1991 – U Hagu je počela Međunarodna mirovna konferencija o Jugoslaviji. U radu konferencije učestvovali su svi članovi Predsedništva SFR Jugoslavije, predsednik savezne vlade i šestorica predsednika jugoslovenskih republika. Predsedavajući Konferencije, na kojoj je usvojena Deklaracija o mirnom rešenju jugoslovenske krize, bio je lord Karington (Carington).

1994 – U komandi američke vojske u Berlinu poslednji put je spuštena američka zastava, čime je, nakon skoro pola veka, formalno okončano američko vojno prisustvo u Berlinu.

1997 – U egzilu u Maroku umro je Mobutu Sese Seko, predsednik i diktator Zaira od 1965. do 1997. kada ga je sa vlasti zbacio Loran Kabila (Laurent).

1999 – U zemljotresu u blizini Atine, jednom od najjačih u Grčkoj u poslednjih više od 40 godina, poginulo je 101 lice.

2001 – U nigerijskom gradu Džos izbili su hrišćansko-muslimanski sukobi tokom kojih su zapaljene crkve i džamije. Prema podacima Crvenog krsta, za nepunih nedelju dana nasilja, ubijeno je najmanje 500 ljudi, a stotine povređeno.

2004 – Umro je Bejer Naud (Beyers Naude) južnoafrički sveštenik, jedan od retkih belaca koji je bio simbol otpora tokom godina aparthejda.

2005 – Na izborima u Egiptu pobedio je predsednik Hosni Mubarak kome će to biti peti mandat na mestu šefa države. Na tim izborima po prvi put učestvovalo je više kandidata.

2011 – U avionskoj nesreći kod Jaroslavlja u Rusiji poginule su 43 osobe, među kojima i hokejaši Lokomotive koji su putovali na utakmicu u Minsk. U avionu je bilo 45 ljudi osam članova posade i 37 članova hokejaškog tima, a nesreću je preživio igrač Alexander Galimov i jedan član posade.

2012 – Vrhovni sud Hrvatske osudio je na četiri godine zatvora bivšeg pripadnika karlovačke specijalne policije Mihajla Hrastova, zbog ubistva 13 i ranjavanja dvojice srpskih ratnih zarobljenika na Koranskom mostu kod Karlovca 1991. Tokom sudskog postupka koji je trajao 21 godinu Hrastov je tri puta oslobođen i dva puta osuđen, a to je bila šesta presuda u istom slučaju. Vrhovni sud je 7. maja 2015. odbio žalbe Hrastova i karlovačkog Županijskog državnog tužilaštva, i Hrastovu potvrdio četvorogodišnju zatvorsku kaznu.

2015 – Površina šuma u svetu se i dalje smanjuje, ali se tempo smanjenja u poslednjih 25 godina usporio za više od 50 odsto, navela je Organizacije UN za hranu i poljoprivredu – FAO.♦