Haški tribunal: bolest kao alibi optuženima

Strah od toga da još jedan od optuženih umre u pritvoru pre konačne presude, kao što je to bio slučaj sa Slobodanom Miloševićem, naveo je Haški sud da, prvi put, odobri da Jovica Stanišić prati suđenje iz svog doma u Srbiji, piše Faktor.ba.

Mehanizam za međunarodne krivične sudove (MICT), pravni naslednik Haškog tribunala, usvojio je prošlog meseca nekonvencionalno rešenje verovatno najdugotrajnijeg problema u protekle dve decenije postojanja Suda.
Rešenje je doneseno s namerom da se pozabavi pitanjem optuženog, koji se smatra sposobnim da prati suđenje, ali čija bolest značajno usporava i ometa tok postupka.
Sudije su zbog toga prvi put dozvolile da se obnovljeno suđenje Jovici Stanišiću, bivšem šefu Službe državne bezbjednosti (SDB) Srbije, nastavi u odsustvu optuženog, koji je hronično bolestan.
Prema odluci Sudskog veća, Stanišić će iz svog doma u Beogradu pratiti suđenje putem videolinka kada sredinom avgusta Sud počne ponovo da zaseda posle letne pauz
Stanišić je optužen za zločine protiv čovečnosti počinjene u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj tokom sukoba od 1991. do 1995. godine. On će ostati na privremenoj slobodi pod strogim uslovima najmanje do kraja septembra, a verovatno i sve dok tužioci ne okončaju iznošenje dokaza. Odrekao se prava da bude prisutan u sudnici, gde će ga predstavljati advokati.
Pre Stanišića, Haški sud nije nikada privremeno pustio nekog optuženog za vreme trajanja iznošenja dokaza, uz izuzetak Gorana Hadžića i Momira Talića, koji su preminuli pre kraja postupka.
Dugogodišnja Stanišićeva bolest nije opasna po život, tvrde holandski i srpski specijalisti. Ali od prvobitnog hapšenja 2003. godine, njegova bolest je značajno uticala na tok suđenja u Hagu. Stanišić je u pritvoru proveo više od pet godina, a više od šest bio je na privremenoj slobodi.
Nakon dugog sporenja o Stanišićevoj sposobnosti da prisustvuje suđenju, propao je prvi pokušaj da se počne s procesom 2008. godine, jer je optuženi odbio i da se odrekne prava da bude prisutan u sudnici i da učestvuje u suđenju putem videoveze iz svoje ćelije.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) je 2013. Stanišića i njegovog bivšeg pomoćnika Franka Simatovića oslobodio optužbi. Dve godine kasnije, Apelaciono veće je poništilo oslobađajuću presudu i naredilo održavanje novog suđenja.
Zdravstvena briga o optuženima nije nikad bila jednostavna humanitarna karakteristika suđenja visokopozicioniranim zvaničnicima pred sudom. Odbrana je često koristila brigu o zdravlju kao instrument da kontroliše postupak.
Tipičan primjer je slučaj Vojislava Šešelja. Nakon što je proveo skoro 12 godina u pritvoru, Šešelj je pušten na privremenu slobodu u novembru 2014. na inicijativu Sudskog veća jer je odbio kemoterapiju za rak jetre.
Bez lečenja, Šešeljevo stanje je “moglo da rezultira smrću”, priznao je predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti.
Dakle, strah sudije da bi optuženi mogao da umre ako bi i dalje ostao u pritvoru, izazvao je “preventivnu” privremenu slobodu, iako je Šešelj kategorično odbio da se povinuje uslovima pod kojima mu je dozvoljeno da se vrati u Srbiju, a potom takođe odbio da se vrati u Hag radi izricanja presude.
Šešelj, kako sam često pominje “najveći neprijatelj Tribunala”, u prošlosti je uspešno koristio taj strah, započevši štrajk glađu samo nekoliko meseci nakon Miloševićeve smrti.
Kako bi Šešelja spasio od njega samog, Sud je pristao da ukloni “rezervno veće” prethodno nametnuto optuženom koji je predstavljao sam sebe na suđenju.
“Na kraju, sam optuženi Šešelj je taj koji (…) treba da odluči da li će prihvatiti ili odbiti liječenje, čak i ako umre u zatvoru”, naveo je sudija Antoneti u odluci o privremenom puštanju na slobodu.
Međutim, on dalje navodi da “sudije (…) treba da urade sve što je u njihovoj moći da omoguće optuženom da nastavi da živi”.
Šešelj je ne samo nastavio da živi od privremenog puštanja na slobodu nego je, kako se i javno hvalio, uspio da “pobijedi” i rak i Tribunal i da ponovo bude izabran u Skupštinu Srbije.
Naknadno je, u martu 2016. godine, Sudsko veće oslobodilo Šešelja optužbi iako je Tužilaštvo uložilo žalbu. Šešelj se, međutim, zakleo da se nikada dobrovoljno neće da se vrati u Hag.
Branioci bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske (VRS) Ratka Mladića su pred kraj suđenja po optužbama za genocid i druge zločine u BiH zaigrali na kartu zdravlja. U martu ove godine odbrana je ustvrdila kako bi Mladiću trebalo da se dozvoli da nastavi lečenje u Rusiji dok čeka presudu Tribunala.
Citirajuću srpske i ruske stručnjake, Mladićevi advokati su tvrdili da se njegovo stanje “pogoršalo” nakon “šest godina neefikasnog liječenja” u Hagu.
– Ovaj sudski proces mogao bi tragično da slediti slučaj Slobodana Miloševića, koji je umro u pritvoru čekajući na odluku o privremenom puštanju u Rusiju – upozorili su Mladićevi branioci.
Pre hapšenja u maju 2011. Mladić je već imao tri moždana udara, koja su ozbiljno oštetila njegovu moć govora i skoro mu paralizovala desnu stranu tela. Uprkos dodatnim bolestima, uključujući upalu pluća, aterosklerozu, dijabetes i hipertenziju, Mladićevo stanje se od tada značajno popravilo sudeći po izvještajima specijalista.
U junu 2013, odnosno skoro godinu od početka suđenja, Mladić je to i javno priznao.
– Neću hvaliti Tribunal. Rekao sam ružne stvari o njemu. Ali da nisam došao ovde, već bih odavno bio na nebu – rekao je.
Međutim, u svom zahtevu za privremeno puštanje na slobodu Mladićevi branioci su odbacili ove reči zahvalnosti, rekavši da su to “laički komplimenti i zahvale od samog oslabljenog optuženog”. Ali sudije su odbile zahtjev za privremeno puštanje na slobodu, kazavši da “ne postoji akutno medicinsko pitanje koje nije pokriveno”.
U odluci se ipak priznaje da se on suočava sa određenim zdravstvenim rizicima, koji “odgovaraju Mladićevim godinama i medicinskim incidentima iz prošlosti, koji uglavnom potiču iz perioda pre hapšenja”.
U prošlosti su haške sudije išli daleko u nastojanjima da dokažu da pritvorenici dobijaju medicinsku brigu u skladu sa najvišim međunarodnim standardima. U maju 2016. godine, kada je bivši predsjednik Republike Srpske Radovan Karadžić javno govorio o “povećanom broju malignih oboljenja” u pritvorskoj jedinici, naređeno je provođenje istrage.
Tim holandskih stručnjaka je u februaru ove godine došao do zaključka da “nisu pronađeni dokazi o većem od očekivanog broja obolelih od raka ili povećanom riziku od raka”. Prema njihovom izvještaju, postojalo je deset slučajeva raka među otprilike 170 pritvorenika koji su boravili u pritvorskoj jedinici u posljednjih 20 godina.
Ovaj procenat se smatra sličnim procentu među populacijom na teritoriji bivše Jugoslavije.
Međutim, kako poslednji optuženici pred Tribunalom stare, čini se verovatnim da će njihovo zdravstveno stanje nastaviti da igra ulogu u nekim procesima sve do izricanja konačnih presuda.(Faktor.ba)♦