Vučić objašnjava šta je hteo da kaže najavom “unutrašnjeg dijaloga o Kosovu”?

 

U autorskom tekstu za današnji Blic predsednik Srbije Aleksandar Vučić piše da je građane Srbije pozvao na unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji, kako ne bi taj teret ostavili potomcima i zato što je potrebno, da svi zajedno pronađemo odgovor koji će biti trajan i isključiti sukob kao opciju.

“Vreme je da kao narod prestanemo kao noj da zabijamo glavu u pesak i da pokušamo da budemo realni, da ne dopustimo sebi da izgubimo ili nekome predamo ono što imamo ali i da ne čekamo da će nam u ruke doći ono što smo davno izgubili,” napisao je Vučić.
Podsetio da je svojevremeno izraelski premijer Šimon Peres objasnio da insistira na pregovorima sa Palestincima rekavši “a zamislite samo šta bi moglo da bude ako to ne radi”, Vučić ukazuje da i on kada treba da odgovori na pitanje o potrebi dijaloga sa Prištinom i unutrašnjim srpskim dijalogom o Kosovu kaže “a samo zamislite šta bi moglo da bude ako odjednom svi zaćutimo, ako prestanemo da razgovaramo.”
“Ja posle toliko godina bavljanja politikom na ovim prostorima taj odgovor vrlo dobro znam. Još od 1878. godine, od stvaranja takozvane Prizrenske lige, mi Srbi nismo želeli da budemo dovoljno odgovorni da razumemo snagu i želje Albanaca” kaže predsednik Srbije.
Albanskom greškom, i to velikom, smatra nerazumevanje srpskih državnih i nacionalnih interesa i njihovo potcijenjivanje.
“Nije Srbija za potcijenjivanje, uprkos činjenici da Albanci u sprovođenju svojih nacionalnih ideja imaju značajnu podršku većine zapadnih zemalja. Nije današnja Srbija kužna kao što je bila, nije Srbija slaba kao što je bila 1999, 2004. i 2008. godine, ali nije Srbija, niti sme da bude bahata i arogantna kao što je neretko bila,” navodi Vučić.
Ćutanje znači da nas odgovori ni na šta više ne interesuju, da smo prestali da se nadamo i odlika onih koji misle da su samo, i isključivo oni u pravu, i da nemaju više šta da nauče ni o čemu da pričaju sa bilo kim.
“To je modus operandi tiranija, uvek spremnih na prolivanje tuđe krvi. Na kraju čutanje je kraj. Posle njega više niko ne govori,” piše Vučić dodajući da on sebe ne vidi u tom poslu ćutanja ni u takvoj, nemoj Srbiji, jer će ako se to desi biti promašena ne samo politika koju vodi već i čitav njegov život.
Rešenje, ističe, ne leži sa jedne strane u našim mitovima i sukobima ali sa druge “ne leži ni u odricanju od svih naših nacionalnih i državnih interesa.”
Protivnici dijaloga o Kosovu sa Prištinom, smatra, jesu i oni kojima je svaki gubitak pobeda, i koji se tuđoj nesreći raduju kao svom uspehu, pošto za drugi uspjeh ne znaju…
“Njihov razlog za ovakvu vrstu nečinjenja, koja jeste svojevrsni istorijski zločin s obzirom na težinu pitanja koje ište odgovor leži u pukoj nadi da će neko, nekome, na kraju “dati Kosovo” i za to, na njihovu radost snosisti posljedice”.
Vučić, kako kaže, takav stav može da razumije sa stanovišta plitke dnevne politike ali sa stanovišta istorije nema ni opravdanja ni razumijevanja za to:
“Zato što je naše najteže pitanje u osnovi baš to, i zato što je potrebno, kao nikada do sada, da svi, zajedno pronađemo odgovor. I to onaj koji će biti trajan, koji će isključiti sukob kao opciju, i koji će svima na ovim prostorima doneti korist”
A pronalaženje rješenja, navodi, “zahteva glavu vruću od stalnog razmišljanja, srce koje je hladno na preterane emocije i ruke uprljane kompromisima. I naše i albanske.”
Pronalazenje rešenja, dodaje, zahteva i rad svih, i jasnu svest o tome da je to što radimo dugačak, zamršen i bolan proces, ali najpre onu vrstu promjene u našoj kolektivnoj svesti koja je često svaki dogovor doživaljavala kao poraz.To jednostavno nije tačno.
“Nismo mi ništa tako veliko dobili u ratovima, što smo gubili u miru. Zato što smo, sve što smo dobili, i izgubili ratujući, platili najtežom mogućom cenom, onom koja ne može da se nadoknadi – našim životima i životima naše dece”. I to, mora da prestane.
“Vreme je da Srbija radi, razmišlja i dobija, pobeđuje bez sukoba. I ja sam ubeđen da smo, već danas u stanju da to uradimo” kaže Vučić.
“Svi putevi političke saradnje i ekonomskog napretka bili bi otvoreni za Srbiju. Vrata Evropske unije takođe. U protivnom čuvaćemo konflikt čiji smisao ne razumemo” upozorava i smatra da je potreban ozbiljan i odgovoran pristup, hrabar i realan sa pogledom u budućnot.(Agencije)♦