13. jul

1793. Ubijen Žan Pol Mara, jedan od vođa Francuske revolucije i lider “montanjara”. Ubistvo izvršila Šarlot Korde, četiri dana kasnije pogubljena na gijotini.

1822. U ratu Grčke za nezavisnost grčka vojska pobedila turske snage kod Termopilskog klanca.

1837. Kraljica Viktorija I preselila se u Bakingamsku palatu u Londonu, kao prvi britanski monarh koji će živeti u toj palati.

1878. Završen Berlinski kongres na kojem su evropske sile, to jest Nemačka, Austro-Ugarska, Rusija, Engleska i Francuska, uspostavile nov odnos snaga na jugoistoku Evrope. Revidiran Sanstefanski mirovni ugovor zaključen između Rusije i Turske 3. marta, Srbija i Crna Gora stekle međunarodno priznanje i znatno proširile svoje teritorije, a Austro-Ugarska dobila pravo da okupira Bosnu i Hercegovinu.

1894. – Rođen je Isak Emanuilovič Babelj, ruski književnik. Počeo je objavljivati priče 1916. u časopisu Maksima Gorkog “Letopis”. U Oktobarskoj revoluciji služio je u Prvoj konjičkoj armiji Buđonija i, nadahnut time, objavio zbirku priča “Crvena konjica”, u kojima sugestivno slika revolucionarna zbivanja i mnogostruko psihički osvetljava njihove junake. Zbirke “Priče iz Odese” i drame “Zalazak” i “Marija” pokazuju najbolje odlike njegove proze, duboko poimanje psihe obespravljenih i suptilno poznavanje jevrejskog života, naravi i običaja. Napisao je i scenario za film “Lutajuće zvezde”. Godine 1937. zatvoren je u koncentracioni logor, gde je i umro, a posthumno je rehabilitovan 1956. godine.


1919. Britanski dirižabl R34 sleteo u Norfolk i time završio prvi let preko Atlantika, od Britanije do SAD i natrag. Putovanje trajalo 182 sata efektivnog leta.

1930. U glavnom gradu Urugvaja Montevideu počelo prvo Svetsko fudbalsko prvenstvo, na kojem je učestvovalo 13 timova, među njima u jugoslovenski.

1941. U Crnoj Gori podignut ustanak protiv italijanskog okupatora. Od početka Drugog svetskog rata to je bio najveći opštenarodni ustanak u okupiranoj Evropi.

1943. Pobedom sovjetske vojske okončana ključna faza Kurske bitke u Drugom svetskom ratu, najveće tenkovske bitke u istoriji, u kojoj je učestvovalo oko 6.000 tenkova. Nemci izgubili 2.900 tenkova, a poginulo i povređeno najmanje 230.000 vojnika.

1944. Sovjetske trupe počele, u Drugom svetskom ratu, ofanzivu na Pribaltik i zauzele grad Viljnus u Litvaniji.

-1951. U Los Anđelesu umro austrijski kompozitor Arnold Šenberg. Kao začetnik Bečke atonalne škole, pobornik ekspresionizma u muzici i tvorac novog načina komponovanja, dodekafonije, bitno uticao na razvoj muzike XX veka.


1975. Iz Kejp Kanaverala u Floridi lansiran američki svemirski brod “Apolo”, koji je učestvovao u prvoj sovjetsko-američkoj misiji u svemiru.

1977. Zbog nestanka struje Njujork bio u potpunom mraku. Policija uhapsila 3.000 pljačkaša.

1985. Na stadionima u Londonu i Filadelfiji istovremeno održani humanitarni rok-koncerti “Live Aid” koje je organizovao Bob Geldof za pomoć gladnima u Africi. Prikupljeno preko 60 miliona dolara, a TV-prenos koncerata pratilo oko 1,5 milijardi gledalaca širom sveta.

-1985. Sovjetski atletičar Sergej Bubka postigao svetski rekord u skoku s motkom, kada je u Parizu prvi put preskočio šest metara.


1992. Preuzimajući dužnost premijera Izraela Jicak Rabin izjavio da je spreman da poseti prestonice arapskih zemalja radi postizanja mira na Bliskom istoku.

1995. Na Cetinju pred oko 300 vernika proglašena autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva, koju nije priznala nijedna pravoslavna crkva u svetu.

1996. Održan festival “Love Parade”, na kojem je oko pola miliona ljudi igralo ulicama Berlina uz tehno-muziku. To je bio najveći javni skup u tom gradu posle Drugog svetskog rata.

1999. Više hiljada iranskih studenata sukobilo se s policijom u centru Teherana protestujući zbog odluke vlasti o zabrani svih mitinga i nezvaničnih okupljanja.

2000. Policija Ujedinjenih nacija na Kosovu zvanično saopštila da se tokom prvih šest meseci 2000. u regionu Kosova desilo preko 1.900 incidenta, da je ubijeno 19 osoba i da je izvršeno niz napada, otmica, silovanja i podmetanja požara.

2001. Pakistanski predsednik, general Pervez Mušaraf, stigao u Indiju na samit posvećen smirivanju odnosa Pakistana i Indije.

2001. Kina osudila kinesko-američkog naučnika Li Šaomina zbog špijuniranja u korist Tajvana i naredila njegovu deportaciju. SAD zatražile od Kine da reši i slučajeve pet zatvorenih naučnika, američkih državljana.