Ministar odbrane Austrije: “podilaze nam žmarci zbog islamizacije Balkana”

Austrijski ministar odbrane Hans-Peter Doskocil u intervjuu za nemački “Velt” izjavio da postoji opasnost od rasućeg uticaja radikanog islama u zemljama Jugoistočne Evrope.

“Vidimo islamizaciju na Balkanu od koje nas podilaze žmarci”, rekao je on, naglasivši da je takav razvoj situacije vrlo zabrinjavajući.
Kako je istakao, snaga i uticaj EU na Balkanu bledi, dok sa druge strane Turska i Saudijska Arabija šire svoj uticaj.
“Po mom mišljenju, Turskoj se više ne bi smelo dozvoliti da šalje svoje nove trupe u okviru NATO misija na Balkanu”, navodi austrijski ministar smatrajući da njihovo preveliko grupisanje nije u interesu Evropljana.
Doskocil je poručio da Nemačka i druge zemlje ne smiju da posustanu u svojoj posvećenosti Balkanu, jer to može da uznemiri i poremeti krhku demokratiju i ravnotežu snaga u regionu .
Austrija, koja nije članica NATO-a, trenutno u okivru programa “Partnerstva za mir” ima oko 700 svojih vojnika u NATO misijama na Balkanu.
Međutim, pošto je Ankara blokirala dalje učešće Austrije u tom programu zbog oštrih kritika Beča na račun turske vlade, taj broj bi na duži rok mogao da se smanji. Ima indicija da bi upravo Turska mogla da popuni tu prazninu.
Balkan već više decenija za EU predstavlja prirodno polje uticaja. Međutim, Evropa slabi potpomognuta SAD. Postojeći sistem se polako raspada, a novi igrači imaju praktično već jednu nogu u polju balkanskog regiona i šire svoj uticaj sve više i više, objavljuje njemački “Velt”.
List podseća da Turska pokušava da osvoji srca stanovinka regiona velikim obnavljanjima džamija u Bosni i na Kosovu, u Sarajevu i Banjaluci, kao i u Prizrenu i Prištini, dok istovremeno njeni investitori ulažu u Bosni i na jugu Srbije.
Na Kosovu, turske kompanije su snažno prisutne u prehrambenoj industriji, izgradnji puteva i energetskom sektoru. U Albaniji se takođe širi uticaj Turske.
Finansijska pomoć u milijardama dolara godinama iz EU dolazi u region Balkana. Iako je Unija ubjedljivo najveći donator, to nije tako i u svesti stanovnika regiona, piše nemački list koji podseća da je EU još 2003. zemljama Zapadnog Balkana obećala da će postati članice EU, jednog dana.
“Mnoge zemlje su razočarane jer je proces pregovaranja vrlo težak tamo gde ga uopšte i ima. Sa druge strane, iz Brisela stalno ponavljaju da Balkan mora efikasnije da se bori sa korupcijom i da izvrši kredibilne reforme”, zaključuje “Velt”.
“Velt” dodaje da pored Turske, svoj uticaj dodatno širi i Rusija i tu tvrdnju potkrepljuje izvještajem ruske agencije “Sputnjik” koja je u martu objavila da “Balkan više ne sluša Brisel”. Podsjeća se da je Moskva obezbedila šest “migova-29” za srpsku vojsku, da su ruski oligarsi kupili veliki dio zemlje na jadranskoj obali u Crnoj Gori, a da su bosanski Srbi svoje rafinerije u Bosanskom Brodu i Modriči “ostavili ruskim kompanija”.♦