DW: Šta se krije iza Vučićeve potrebe o “unutrašnjem dijalogu o Kosovu?”

Radio Dojče vele bavi se inaguracionim govorom Aleksandra Vučića. Piše da deo inauguracionog govora Aleksandra Vučića u kome je izrazio potrebu da se pokrene “unutrašnji dijalog o Kosovu“ naišao je na veliku pažnju javnosti:

Iako nisu poznati nikakvi detalji, to nije sprečilo brojna tumačenja.

Mnogima je pominjanje “unutrašnjeg dijaloga o Kosovu“ zvučalo kao priprema za dugotrajne pregovore, ali ima i onih koji iza toga vide pripremu domaće javnosti za priznavanje nezavisnosti Kosova. Posebnu sumnju je izazvala reklo bi se ničim izazvana potreba za dijalogom od strane vlasti, koja je u proteklih pet godina na svaki način izbegavala dijalog. Zašto je novi predsednik Srbije odjednom postao zainteresovan za unutrašnji dijalog, i to baš na temu Kosova?. pita DW.
“Trenutno možemo samo da nagađamo o konkretnim motivima tog poziva, i kako bi taj dijalog trebalo da izgleda“, kaže za DW Vladimir Trapara iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu. “Ali, na prvi pogled možemo da konstatujemo da je situacija oko Kosova poprilično zaoštrena, i da će to u narednom periodu predstavljati izazov za Srbiju. A sa druge strane su brojni napadi na Vučića od strane patriotske opozicije zbog potpisivanja Briselskog sporazuma. Kada te dve stvari spojimo u jednu možemo da pretpostavimo da bi Vučić želeo da podeli odgovornost za sve ono što će Srbija ubuduće preduzimati kada je Kosovo u pitanju.“
-U proteklih pet godina mi nismo imali dijalog oko važnih državnih pitanja, i te odluke su se donosile unilateralno“, ističe Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove: “Mi ni sada ne znamo da li će do tog dijaloga uopšte doći, kao ni da li postoji bilo kakva vizija kako bi odnosi između Srbije i Kosova trebalo da izgledaju. Mi sada nemamo nikakav plan vlade za diskusiju o teritorijalnoj celovitosti zemlje, a takođe ne znamo ni da li je ovaj poziv na dijalog možda naznaka potencijalnog izbacivanja preambule iz Ustava na mala vrata.“
Naim Leo Beširi napominje da je predsedniku Srbije jasno da će za nastavak dijaloga s Prištinom morati da ima neku širu podršku, jer sva istraživanja pokazuju da preko 85 odsto građana ne podržava bilo koju formu nezavisnosti Kosova.
“Pojedini analitičari kažu da bi se taj stav mogao promeniti jednom dobrom medijskom kampanjom i ja mislim da je ovo početak te kampanje. Zato mislim da do tog dijaloga neće doći i da je izjava jedna šarena laža, koja služi tome da se prevede na engleski jezik i pošalje glavnim gradovima zemalja Evropske unije kako bi se umirila politička javnost u tim zemljama. Taj poziv nije iskren i rekao bih da je sve to zamišljeno da ne bude dijalog već da se potencijalnim učesnicima dijaloga ponudi neko gotovo rešenje po sistemu uzmi ili ostavi.“
Vladimir Trapara iskreno sumnja da Zapad insistira na tome da se iz preambule Ustava izbaci pominjanje Kosova i Metohije:
“Ta stvar sa preambulom je više protokolarna stvar, koja ne mora da ima veze sa stanjem na terenu ili sa konkretnom politikom koju Srbija vodi. Čak i kada bi Srbija izbacila preambulu iz Ustava, to ne bi značilo da bi ona priznala Kosovo i da bi se odrekla politike koju trenutno vodi. I stoga ne mislim da je to razlog ovog poziva na dijalog. Pitanje promene Ustava je bitno zbog mnogih drugih stvari, i to nema veze sa Kosovom.“
Preambula Ustava nije pravno obavezujuća, smatra Naim Leo Beširi i stoga upozorava da oko toga postoji jedna zabluda u javnosti. “Ustav se direktno primenjuje samo kada su ljudska prava u pitanju, a svi ostali delovi Ustava se primenjuju kroz zakone. Činjenica da je neko u Ustavu morao da naglasi da je neka teritorija deo Srbije govori da to možda nije tačno. Sada se postavlja pitanje šta s tim tekstom, jer on ne odražava realnost. Sada moramo da vidimo da li želimo Ustav koji će reflektovatibelgrad parlament realnost ili ćemo i dalje voditi ambivalentnu politiku oko Kosova?“
Ako se kao test raspoloženja za dijalog uzmu aktuelne konsultacije oko premijera i ministara u novoj vladi s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, vidljivo je da, osim članica vladajuće koalicije, gotovo niko ne želi da razgovara s Vučićem. To otvara pitanje s kim će Aleksandar Vućić voditi unutrašnji dijalog o Kosovu? Vladimir Trapara ocenjuje da će to zavisiti od dosta činilaca:
“Najpre, kada on namerava da uputi zvaničan poziv za dijalog i da li će taj trenutak od strane drugih političkih aktera biti viđen kao povoljan za njih. Dosta toga će zavisiti od samog formata tih razgovora, kao i o kakvom sadržaju dijaloga je reč, a dosta toga i od trenutke političke situacije u zemlji, i koliko će ostati ovi zaoštreni odnosi vlasti i opozicije. Vrlo je moguće da će članice opozicije biti na neki način prinuđene da odbiju Vućića, jer bi se drugačije smatralo kao neka vrsta izdaje opozicije.“
Naim Leo Beširi ocenjuje da je Aleksandar Vučić u srpskom parlamentu u mnogo boljoj situaciji nego što je to bio Boris Tadić kada je reč o Kosovu. “Mislim da osim Demokratske stranke Srbije i Dveri on tu neće imati drugu opoziciju kada je reč o odnosima s Kosovom. Jer, čini mi se da je svima ideja da se taj kosovski čvor u jednom trenutku preseče. Ali s druge strane, nas očekuju beogradski izbori, i zato mislim da će taj dijalog biti nemoguć u takvoj jednoj političkoj atmosferi gde će se pažljivo pratiti ko sarađuje, a ko ne sa Srpskom naprednom strankom.“♦