DJB: Slučajevi Mali i Mijailović zahtevaju hitno donošenje zakona o poreklu imovine

Slučaj 36-godišnjeg državnog sekretara Ministarstva finansija zaslužuje da upali alarm i u Agenciji za borbu protiv korupcije koja ga je, bez vidljivih rezultata, već istraživala pre par godina, ali pre svega u tužilaštvu koje ćuti na sve slične slučajeve

ZA samo sedam godina učešća u vlasti partijski kadrovi mogu da se toliko obogate da kupe državnu vilu vrednu oko 400.000 evra, iznenada oglašenu na prodaju tokom novogodišnjih praznika, od 27. decembra do 6. januara. Vest u medijima da je državni sekretar u ministarstvu finansija Nenad Mijailović kupio vilu u Diplomatskoj koloniji na Banovom brdu i da je već renovinara, upozorava da se partijski kadrovi ubrzano enormno bogate i pokazatelj je da su kontrolne institucije nemoćne da otkriju i spreče korupciju i kriminal u vlasti.
Slučaj 36-godišnjeg državnog sekretara Ministarstva finansija zaslužuje da upali alarm i u Agenciji za borbu protiv korupcije koja ga je, bez vidljivih rezultata, već istraživala pre par godina, ali pre svega u tužilaštvu koje ćuti na sve slične slučajeve. Poslovna biografija, napredovanje u upravljačkoj nomenklaturi, učešće u upravnim i nadzornim odborima sa ogromnim primanjima ipak nisu dovoljni da objasne kupovinu luksuzne vile. Vidljiva primanja Nenada Mijailovića ne omogućavaju takav luksuz i zato bi trebalo istražiti njegovu ulogu u poslovima koje su “arapski” investitori, poput Al Dahre, preduzimali u Srbiji, ali i njegovu ulogu u Agenciji za privatizaciju koja je bila deo sistematski sprovedene krađe i uništavanja preduzeća u Srbiji.
Nenad Mijailović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, kadar Mlađana Dinkića od 2009.g, bio je predsednik Upravnog odbora Agencije za privatizaciju, a u junu 2013. godine ušao je u upravljačke strukture NIS-a i kao član Borda direktora primao je platu od 943.989 dinara. Zatim je postao predsednik Odbora Skupštine akcionara za nadzor nad poslovanjem i postupkom izveštavanja akcionara NIS a.d, sa platom od 402.073 dinara. U Ministarstvu finansija prima 84.590 dinara.
Kao i u slučaju neistraženih dokaza i sumnji na pranje para, korupciju i kriminal koji smo videli kod gradonačelnika Beograda Siniše Malog i slučaj sa neistraženim poreklom bogatstva Nenada Mijailovića, koji je najsvežiji primer, jasno se vidi model korupcije i izvlačenja novca i imovine iz države, koji je uspostavljen u Srbiji i koji je doveo do ubrzanog i drastičnog osiromašenja većine građana.
Dosta je bilo zahteva da se hitno usvoji Zakon o poreklu imovine. Podsećamo da je Aleksandar Vučić više puta u predizbornim kampanjama obećavao donošenje tog zakona, za početak 2013, za kraj 2015, za kraj 2016 i početak 2017. godine. Zbog čega predsenik Vlade i države stalno odlaže ovaj zakon? Besramno bogaćenje Vučićevih kadrova može da se zaustavi ako se spreči partijsko zapošljavanje i uvedemo transparentne finansije i sve postupke u kojima su predmet državni novac i imovina, ako usvojimo Zakon o poreklu imovine i ako kontrolne institucije i policija počnu nezavisno i profesionalno da rade svoj posao.(Press DJB)♦