Ako Vučić misli da će Beograđani lako zaboraviti sve njegove malverzacije, otimačine, haranja i dogovore iza slova zakona, grdno se vara

NAJAVLJENA smena Siniše Malog predstavlja još jedan manipulativni čin Srpske napredne stranke, kojim zbog predstojećih beogradskih izbora žele da smene gradonačelnika koji je uradio sve ono što se niko nije drznuo da uradi.

Rezultati nekoliko lokalnih izbora pokazuju sve manje uporište vladajuće koalicije među građanima Srbije. Naprednjaci u strahu da ne dožive totalni debakl na beogradskim izborima, smenjuju Sinišu Malog.

Ako Vučić misli da će Beograđani lako zaboraviti sve njegove malverzacije, otimačine, haranja i dogovore iza slova zakona, grdno se vara.

Mali je još za vreme vlasti Demokratske stranke počeo svoju kolonijalnu i nadasve sumnjivu karijeru. Kao službenik Agencije za privatizaciju otkrio je svome ocu poverljive informacije, preko kojih je njegov otac kupio proizvođača vagona „Bratstvo“, da bi Siniša Mali par meseci kasnije bio postavljen za člana upravnog odbora „Bratstva“, a ta firma planski urušavana do konačnog propadanja, a otac i sin Mali, se obogatili.

Zar naprednjaci misle da će Beograđani zaboraviti 24 apartmana, koje Mali poseduje u Bugarskoj ili plagirani doktorat i neprijavljenih 60. 000 evra, koji su navodno bili poklon za školovanje dece?

Građani Obrenovca nikada neće zaboraviti odsustvo promišljenosti i njegov poziv da se ne evakuišu 2014. prilikom katastrofalnih poplava, što je izazvalo opšti haos i strepnju građana koji su otišli na svoja radna mesta, a decu ostavljali u vrtićima i školama kada je krenula uzbuna zbog udarnog talasa poplave.

Beograđani neće zaboraviti ni sumnjive nabavke kao što je novogodišnje osvetljenje, plan za rasprodaju „zlatne koke“ Beograda – Poljoprivredno-industrijskog kombinata „Beograd“ – PKB-a, nerešavanje problema divljeg naselja i trovanja građana zapaljenim gumama na Čukaričkoj padini… O teroru komunalne policije, Parking servisa, Bus-plusa, o lošim rešenjima i brzom propadanju saobraćajnih površina i nefunkcionalnosti gradske administracije po mnogim pitanjima i da ne govorimo.

Beograđani neće zaboraviti licemernu borbu protiv korupcije i kriminala koja je „krunisana“ ispijanjem šampanjca sa Miroslavom Miškovićem prilikom proslave rođendana „Delte“.

Ako naprednjaci misle da će građani Beograda sve ovo zaboraviti i da će prevremena smena gradonačelnika Beograda biti dobar politički poen, grdno se varaju, jer naprednjaci ne mogu da dobiju beogradske izbore i oni to znaju, jer ih Beograđani ne žele.

Verujemo da će Beograđani birati pametno na narednim Beogradskim izborima i da će prestonica dobiti novu šansu i priliku za nove ljude i novu politiku, daleko drugačiju od postojeće, okrenutu interesima građana, a ne stranačko-tajkunskim i kolonijalnim interesima otuđene vladajuće elite.(Press Dveri)♦