Koridori – Razvojna šansa Srbije i regiona

 

Koridor 10 trebalo bi da bude završen do kraja godine. Ministarstvo je spremno da prihvati da se dodatne fime uključe u njegovu izgradnju da bi se posao završio u tom roku, izjavila je dr Zorana Mihajlović, na marginama Međunarodnog foruma “Koridori –Razvojna šansa Srbije i regiona”, koji su internet portal Balkanmagazin i Business and Economy Center organizovali pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije

ZA SRBIJU je najvažniji Koridor 10. Drumski se završava ove godine, a u prethodne tri godine dosta je urađeno na modernizaciji i rekonstrukciji železničkog saobraćaja. Izgradnja infrastrukture je uvek do sada bila najveći problem, ali više nije, rekla je dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastructure otvarajući Međunarodni forum Koridori – Razvojna šansa Srbije i regiona, koji su pod pokroviteljstvom MGSI organizovali internet portal Balkanmagazin i Business and Economy Center.

Vladimir Milovanović, generalni direktor sponzora Foruma, Energoprojekt holding istakao je da velike infrastrukturne investicije kao što su koridor 10, 11 i plovni Koridor 7, u kojima više od 50 odsto čine domaći resursi, mogu biti veliki zamajac za domaću privredu, ali i velika šansa da se proifit reinvestira u zemlju i zaposle domaći resursi.

Koridor 10 trebalo bi da bude završen do kraja godine. Ministarstvo je spremno da prihvati da se dodatne fime uključe u njegovu izgradnju da bi se posao završio u tom roku, izjavila je dr Zorana Mihajlović, na marginama Međunarodnog foruma “Koridori –Razvojna šansa Srbije i regiona”, koji su internet portal Balkanmagazin i Business and Economy Center organizovali pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije.

“Rok bi mogao biti produžen za obilaznice oko Dimitrovgrada i u Grdelićkoj klisuri”, rekla je Mihajlovićeva ističući da očekuje odgovor Koridora Srbije o tome kako će biti rešen problem sa grčkom kompanijom Aktor, koja je angažovana na Koridoru 10 a koja kasni sa radovima. “Posle predsedničkih izbora bićemo na terenu da nadgledamo radove”, poručila je ministarka Mihajlović.

Na Forumu, čiji sponsor je bio Energoprojekt Holding AD, srpska kompanija koja je angažovana na izgradnji saobraćajnih koridora ministarka Mihajlović je istakla da se mnogo radi na stabilnosti regiona, što znači povezivanje i bolju trgovinsku saradnju.

Da je Energoprojekt jedna od najboljih građevinskih kompanija u Srbiji izjavila je i ministarka građevinarstva, komentarišući da se nada da će na najbolji mogući način biti rešeno pitanje prodaje akcija Energoprojekta na Beogradskoj berzi.

“Sa Energoprojektom puno radimo i to je jedna od naših najbolji kompanija, verujem i nadam se da sve ono što se trenutno dešava da će biti rešeno na najbolji mogući način“, rekla je Mihajlović govoreći o eventualnim manipulacijama na berzi u vezi sa preuzimanjem akcija tog preduzeća.

Ministarka Mihajlović je istakla da je “za Srbiju najvažniji Koridor 10. Drumski se završava ove godine, a u prethodne tri godine dosta je urađeno na modernizaciji i rekonstrukciji železničkog saobraćaja. Izgradnja infrastrukture je uvek do sada bila najveći problem, ali više nije. Sada je na redu otklanjanje nefizičkih barijera, skraćivanje carinskih procedura, posebno u železnici, kako bi se podigla konkurentnost celog regiona”,

Mihajlovićeva je, takođe, naglasila da se radi na uspostavljanju zajedničkih carinskih prelaza sa svim susedima.

Potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović je izjavila da će se na samitu premijera Zapadnog Balkana u Trstu 12. jula razgovrati o finansiranju regionalnih infrastrukturnih projekata, kao i da Srbija želi da se autoputem poveže sa Sarajevom i Prištinom.

“Srbija želi da bude isprepletana autoputevima, jer svaka vrsta povezivanja Srbiji može da donese napredak”, rekla je Mihajlović otvarajući forum „Koridori – razvojna šansa Srbije i regiona“.

Ambasador Mađarske u Srbiji Atila Pinter ukazao je na najviši nivo političkih odnosa dve zemlje i podsetio na zajedničku sednicu Vlada Mađarske i Srbije u Nišu, na kojoj je razgovarano o infrastrukturi.

“Potpisan je sporazum o plovidbi Tisom, a do leta očekujemo i otvaranje još jednog graničnog prelaza. Pripreme za modernizaciju pruge Beograd-Budimpešta idu po planu, a taj projekat bi značajno skratio prevoz robe sa Bliskog Istoka i iz Grčke do Zapadne Evrope”, istakao je Pinter uz napomenu da je železnica od Subotice do Segedina dobila podršku IPA fonda.

Ambasador BiH u Beogradu Lazar Mirkić ukazao je na važnost povezivanja Sarajeva i Beograda autoputem, dodajući da je za ovaj projekat zainteresovana i Turska – kao veliki investitor i velika ekonomija, koja se preko Zapadnog Balkana povezuje sa Evropom.

“U BiH je aktuelna rasprava o povezivanju drumskom i železničkom sa Beogradom i sa evropskim koridorima koji prolaze kroz Srbiju”, poručio je Mirkić.

Vladimir Milovanović, generalni direktor Energoprojekta primetio je da velike infrastrukturne investicije kao što su koridor 10 i 11, kao i plovni Koridor 7, u kojima više od 50 odsto čine domaći resursi, mogu biti veliki zamajac za domaću privredu, ali i velika šansa da se proifit reinvestira u zemlju i zaposle domaći resursi.

“Nekada su se takvi projekti finansirali iz primarne emisije, a zemlje koje mogu to rade i sada. Mi moramo da pregovaramo o kreditnim aranžmanima, a dobro je što oni imaju i komponentu o korišćenju domaćih resursa. Bilo bi još bolje da kreditni uslovi budu primereniji domaćim prilikama, da tako pomognemo domaćim firmama da budu i glavni izvođači radova. Koridor 10 bio je kao zabranjen za domaće firme kao glavne izvođače, već su dovođeni kao podizvođači, dok su strane kompanije kapitalizovale svoj položaj”, napomenuo je Milovanović.

Svetlana Vukanović, predstavnica Svetske banke u Srbiji zadužena za saobraćaj objasnila je da domaće firme u početku 2009. godine nisu bile spremne za utakmicu sa stranim kompanijama iako su projekti podeljeni na manje sekcije, kako bi lokalni izvođači mogli da konkurišu.

“Kako je odmicao projekat dobijali smo sve bolje lokalne ponude. Nedavno je zamalo jedna domaća firma izabrana za glavnog izvođača. Da je tako bilo od početka dobili bi mnogo više poslova”, rekla je Vukanović, dodajući da jeste šteta što domaće firme nisu više bile glavni izvođači radova na Koridoru 10.

Transportna opservatorija za Jugoistočnu Evropu (SEETO) je organizacija koju čini pet zemalja, Kosovo i Evropska komisija, osnovana je 2004. Godine, sa ciljem da promovišu razvoj transportne infrastrukture u regionu. Sanja Dodig iz SEETO ističe da je od 2004. do danas u saobraćajnu mrežu regiona uloženo 12,5 milijardi evra, od čega daleko najviše u puteve. Kod železnice jedino Srbija nešto ozbiljnije radi, dok su aerodrome u region uglavnom u koncesijama.

“Evropska komisija je usvojila prioritete za region i ima 21 projekat spreman za finansiranje i još 27 čija projektna dokumentacija zahteva doradu. Ukupno su to projekti vredni 9,8 milijardi evra”, istakla je Dodig, dodajući da je posledica Berlinskog procesa iz 2014. godine odluka Evropske komisije da iz IPA odvoji milijardu evra za infrastrukturu na Zapadnom Balkanu. Osim toga utvrđene su i meke mere, kako bi se uklonile nefizičke barijere u saobraćaju i trgovini u ovom regionu.

Enis Džafić, generalni direktor Željeznica BiH primetio je da u međudržavnoj saradnji dominira putna infrastruktura i da je železnica zapostavljena, iako preko prelaza u Zvorniku vozovima godišnje pređe više od milion tona robe.

“Loša infrastruktura značajno poskupljuje transport i trebalo bi raditi na popravci pruga”, poručio je Džafić. Slično mišljenje ima i Vladimir Pavlović iz Simensa koji je ocenio da se mnogo sredstava ulaže u neke puteve, iako je pitanje da li su isplativiji od železnica.

U odbranu železnica stao je i direktor Železnica Srbije a.d. Miroljub Stojičić, koji je primetio da pored Koridora 10 ima još posla, poput obnove regionalnih pravaca koji povezuju industrijske centre.

Saobraćajna mreža Evrope isprepletena je koridorima, ali je prostor Balkana ostao na „slepom koloseku“. Ovako je ocenio zaostajanje našeg regiona u razvoju železničke infrastrukture, Peter Verlič, direktor Prometnog instituta u Ljubljani i predstavnik organizacije SEESARI koja deluje pod okriljem Međunarodne železničke unije (UIC).

Ova organizacija ima prioritete kao što su razvoj brzih pruga, integracija putničkog transporta, regionalna železnička mreža, zajedničke nabavke voznih sredstava, interoperabilnost i ljudski resursi. U okviru ovoga četiri prioritetna projekta su harmonizacija regionalnih pruga, tzv. Revitarail, zatim integrisana prodaja karata za vozove, autobuse i javni prevoz. Takođe, razvoj brzih pruga bi značajno podigao potencijale putničkog saobraćaja. Na inicijativu Železnica Srbije radi se i na regionalnom centru za obuku železničara.

Krajnji cilj infrastrukture je da poboljša život ljudi i u socijalnom i ekonomskom smislu. Zato Svetska banka radi na procenama efekata izgradnje koridora na lokalnu zajednicu. Svetlana Vukanović iz Svetske banke primetila je da je u Srbiji bilo velikih problema sa pripremom projekata, nepotpunom dokumentacijom i eksproprijacijom, zbog čega su veliki projekti odlagani za godinu ili dve.

„Srbija je 2006. godine prebačena iz zemalja sa niskim u zemlje sa srednjim prihodima, što je značilo da nije više bilo preferencija za domaće kompanije. Međutim tada lokalne firme nisu bile spremne za konkurenciju, a posle je bilo kasno“, kaže Vukanović dodajući da je po projektima koje je finansirala Svetska banka završeno 32 kilometra autoputa i ostalo je još 13 kilometara.

„Na lokalnom nivou osim radne snage imamo angažovanje domaćih usluga, u Pirotu i Dimitrovgradu smo registrovali dolazak bugarskih turista. u Vladičinom Hanu dve fabrike su povećale kapacitete, turski investitor je otvorio fabriku auto delova. Tigar je povećao proizvodnju i broj zaposlenih“, navela je Vukanović neke efekte izgradnje autoputa dodajući da je jedino pitanje da li opravdavaju ulaganje i da li obezbeđuju održavanje. „Da bi efekti bili dugotrajni infrastruktura mora da se održava. Putna još i ima neki budžet, ali u železničku se ništa nije ulagalo, pa je sa projektovanih 100 do 120 kilometara na čas brzina smanjena na prosečnih 40 kilometara na čas. Treba imati na umu da veća mreža znači i veće troškove održavanja“, podsetila je Vukanović.

Prema rečima Dušana Garibovića, direktora Infrastrukture Železnica Srbije u održavanje nije ulagano 40 godina, odnosno 2,5 ciklusa održavanja su preskočena.

„Za nas je prvi prioritet Koridor 10 i uz pomoć kreditora puno smo uradili i puno se radi. Ali ima problema jer, recimo, kod Niša imamo četiri male deonice, za koje nemamo projektnu dokumentaciju i ne možemo da apliciramo za kredite. Takođe, ostaje da se reši Niški železnički čvor, kao i elektrifikacija Sićevačke klisure, jedine deonice panevropskog koridora, koji nije elektrifikovan“, rekao je Garibović, dodajući da se realizuju železnički projekti vredni 1,5 milijardu evra.

Najavljujući početak radova na južnom izlazu iz Beogradskog čvora, gde će po prvi put radove izvoditi kineska kompanija, koja će se nasloniti na krak Resnik-Valjevo sa Barske pruge, koji će ruski RŽD završiti do kraja godine Garibović je istakao i da se pregovara o načinima finansiranja i izvođačima radova na drugom delu pruge Beograd-Bar, prema crnogorskoj granici i da bi do kraja godine to trebalo biti utvrđeno.

„U narednih šest, sedam godina u dobroj meri ćemo završiti Koridor 10. Ali da to ne bi bila „pirova pobeda“ moramo raditi na rehabilitaciji regionalnih pravaca i očekujemo da Svetska banka opredeli sredstva u ove namene. Na primer ako bi se povezali sa Tuzlanskim basenom imali bi potencijal da prevezemo 1,5 miliona tona robe godišnje preko Zvornika, Šapca i Rume“, poručio je Garibović.

Svetlana Vukanović je istakla da je rehabilitacija pruga deo šire slike, gde treba utvrditi koje sekcije treba obnoviti, da li ima ekonomske opravdanosti i postaviti prioritete.

„Postoji i pitanje kapaciteta za apsorpciju sredstava. Ko će i čime sve to raditi“, rekla je Vukanović.

Iako srpske železnice nisu na dobrom glasu, na nekim deonicama gde je dobra infrastruktura, može se veoma kvalitetno i brzo putovati. Zoran Stevanović pomoćnik direktora Srbijavoza ističe da raspolažu sa veoma modernim voznim elektrogarniturama iz Švajcarske i Rusije i da na potezima Beograd-Novi Sad i Beograd- Vršac može se dobiti odličan kvalitet usluge.

„Na liniji prema Vršcu smo ozbiljna konkurencija autobuskim prevoznicima. Studenti iz Vršca više ne iznajmljuju stanove u Beogradu“, istakao ej Stevanović.

Dragan Grujić iz Slovenačkih železnica primetio je da postoje problemi sa transportom robe s obzirom na gašenje robnih stanica,pa se tako u Beogradu roba transportuje sa ranžirne stanice gde nema nikakvih magacina“, istakao je Grujić.( www.balkanmagazin.net)♦

 

 

You May Also Like