Počeo Četrnaesti Beogradski festival igre predstavom Baleta BC iz Vankuvera

Počeo Četrnaesti Beogradski festival igre predstavom Baleta BC iz Vankuvera

25/03/2017 Off By

 

Od Beograda napravila centar baleta: Aja Jung

Danas je na konferenciji za štampu  Aja Jung novinarima predstavila koreografa  Damijena Žalea, koji je lično stigao u Beograd, da pogleda kako će škotski plesni teatar Dandi prikazati njegov rad na baletu Jama


Ranka Čičak

-DA se ovaj događaj desio negde na drugom mestu, van naše avlije, bio bi  više cenjen i zaštićen- rekla je Aja Jung  sinoć na otvaranju  Četrnaestog  Beogradskog festivala igre.

To je tačno, zato što je ova manifestacija dokazala da može da održi toliko dugu tradiciju i što je dugoročno Beograd pretvorila u centar baletskog sveta i sinonim za mesto gde dolaze najbolji na svetu.

Festival je u Sava centru svečano otvorio direktor teatra San Paolodi Napoli, Đuzepe  Bujoni. U prvim redovima sedeli  su   mnogi srpski rukovodioci, a i  ambasadori svih zemalja  čiji baleti  nastupaju.  Aja se zahvalila na  podršci Ministarstva kulture, a i gradu Beogradu, svim ambasadama, Delegaciji EU, a i mnogobrojnim  sponzorima, kojih je sve više, jer ovaj festival znači za njih siguran marketing.

Sinoć je nastupio  Balet BC iz Vankuvera u koreografiji Kristal Pajt i po muzici nekoliko Bramsovih sonata za čelo  i klavir. Kao igračica, Kristal Pajt je bila članica Baleta  Britanske Kolumbije i Baleta Frankfurt Vilijama  Forsajta. Koreografijom je počela da se bavi 1990 godine. Stvorila je više od 40 radova i dobila najveća svetska priznanja.

Danas je na konferenciji za štampu  Aja Jung novinarima predstavila koreografa  Damijena Žalea, koji je lično stigao u Beograd, da pogleda kako će škotski plesni teatar Dandi prikazati njegov rad na baletu Jama. Ovaj balet istražuje mitologiju paganskih rituala i osmišljen je za  igrače  Škotskog plesnog teatra. Žale je francusko belgijski slobodni koreograf, koji je ceo svet zapanjio  originalnim postavkama. Još se  priča o njegovoj radikalnoj postavci Bolera  sa Marijom Abramović u pariskoj Operi. Danas je novinarima govorio o  slobodi  pokreta. Rekao je  da je inspirisan  planinama, naročito onim u blizini Fukošime:

-Tu imaju ritual slavljenja planine kao majke  i  kao  groba.To je nešto što me podseća na Dantea i  šetanja duše po krugovima u paklu. Na ovom delu mi je saradnik  Žan Pol Espanja, dizajner koji ima indonežanski  duh i  oseća planine kao ja. Marina Abramović  je moja omiljena saradnica i sa njom  sam postgigao velike uspehe. Nije bilo lako uskladiti se s  Marinom. Ona insistira na izražavanju bola i  izdržljivosti ljudskog tela  . Zajedno smo snimili i film, čija je tema predstava koju ćete sutra videti. Marina  je u filmu narator  i govori o planini. Ja bih dodao da je ona planina.

Marina neće doći u Beograd.  Kažu da je to iz političkih razloga. Možda bi i došla, kada  festivalu ne bi prisustvovali  politički rukovodioci.♦