11. mart

1544.⇐Rođen italijanski pesnik Torkvato Taso, autor čuvenog epa “Oslobođeni Jerusalim”, koji se smatra jednim od najreprezentativnijih dela italijanske književnosti. Bio je uzor romantičarima, a njegova poezija inspirisala je Getea i Bajrona. Neki njegovi soneti bili posvećeni Dubrovčanki Cvijeti Zuzorić.

1851. U Veneciji prvi put izvedena Verdijeva opera “Rigoleto”.

1885. Rođen engleski vozač brzih automobila i čamaca Malkolm Kembel, koji je između 1924. i 1935. devet puta obarao svetski rekord u brzini vožnje automobilom, a između 1937. i 1939. triput u vožnji čamcem. 1935. postao prvi čovek koji je automobilom vozio brže od 483 kilometra na čas.

1913. Velika Britanija i Nemačka postigle sporazum o granicama afričkih kolonija Nigerije i Kameruna.

1917. Britanske trupe zauzele Bagdad u Prvom svetskom ratu.

1920. Emir Fejsal proglašen za kralja nezavisne Sirije.

1938. Artur Sajs Inkvart postao austrijski kancelar umesto Kurta fon Šušniga, a narednog dana Hitlerove trupe ušle u Austriju.

1941. Kongres SAD izglasao, na predlog predsednika Ruzvelta, Zakon o zajmu i najmu, kojim je Velika Britanija dobila neophodnu vojnu pomoć u Drugom svetskom ratu. Za sprovođenje zakona predviđeno 7 milijardi dolara.

⇐1955. Umro engleski mikrobiolog Aleksander Fleming, koji je 1928. iz gljive penicilium notatum izolovao prvi antibiotik penicilin. Nobelovu nagradu za medicinu podelio 1945. s engleskim biohemičarem Čejnijem i australijskim lekarom Florijem, koji su njegov izum prvi put primenili.

1973. Hektor Kampora pobedio na prvim predsedničkim izborima u Argentini od 1965.

⇐1974. Umro srpski pravnik Milan Bartoš, jedan od najistaknutijih jugoslovenskih stručnjaka za međunarodno javno pravo, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sekretar Srpske akademije nauka i umetnosti.

1975. U Lisabonu ugušena pobuna padobranskih jedinica protiv levičarske vojne vlade, a bivši predsednik general Antonio Ribeiro de Spinola s grupom oficira pobegao u Španiju.

⇐1981. Pod parolom “Kosovo republika” u Prištini počele studentske demonstracije kosovskih Albanaca, koje su u narednim nedeljama zahvatile celo Kosovo. To je bilo prvi put da su kosovski Albanci masovno podržali ideju o nezavisnoj kosovskoj republici.

1985. Mihail Sergejevič Gorbačov izabran za generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Na toj funkciji nasledio preminulog Konstantina Černjenka.

1985. Egipćani, braća Al Fajed, postali većinski vlasnici čuvene londonske robne kuće “Harods”.

1990. Parlament Litvanije proglasio nezavisnost zemlje od Sovjetskog Saveza. To je bila prva sovjetska republika koja se izdvojila iz SSSR.

1990. Čileanski diktator general Augusto Pinoče posle više od 16 godina prepustio predsednički položaj Patrisiju Elvinu, ali je zadržao komandu nad oružanim snagama.

1998. Pored snažnih protesta studenata, koji su tražili političke i privredne reforme, general Suharto počeo sedmi mandat predsednika Indonezije.

1999. Pošto je jedan beogradski sud osudio 3 novinara lista “Dnevni telegraf” na po 5 meseci zatvora, međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava “Hjumen rajts voč” ocenila da su napadi jugoslovenskih vlasti na slobodu medija poprimili alarmantne razmere.

2000. U eksploziji metana u rudniku uglja “Barakovi” u Ukrajini poginuo 81 radnik ugljenokopa.

2000. Akademik i advokat Rikardo Lagos ianugurisan za predsednika Čilea, kao drugi socijalista na čelu te države, posle Salvadora Aljendea, ubijenog u državnom udaru 1973.

2002. U napadu izraelskih tenkova na izbeglički logor u Gazi poginulo najmanje 17 Palestinaca.

⇐2004 – U terorističkim napadima na tri železničke stanice u Madridu oko 200 ljudi je poginulo, a više od 1.400 je povređeno. Na najmasovnijim demonstracijama u istoriji te zemlje, protiv terorizma protestvovalo je preko osam miliona ljudi širom Španije.