Muke biciklista: reflektujući prsluci i obavezne kacige za bicikliste?

Obaveza korišćenja zaštitne opreme za bicikliste u saobraćaju važi za jednu od najkontroverznijih tema. Struja okrenuta dominaciji motornih vozila, ličnoj bezbednosti i sportsko – rekreativnog biciklizma podržava obavezno korišćenje kacige. Rezon je jednostavan i kopira ličnu zaštitu kao opšte pravilo: bolje da te vide i bolje da imaš nešto na glavi ako je udariš

Marko Trifković

DOK Uprava saobraćajne policije u Srbiji tvrdoglavao insistira na uvođenju obaveznih reflektujućih prsluka za bicikliste, u Bosni i Hercegovini ovu  obavezu ukidaju, kao i obavezne kacige za bicikliste!

Deceniju nakon uvođenja, biciklisti u Bosni i Hercegovini više nisu u obavezi da koriste kacige. Obavezno korišćenje reflektujućeg prsluka potisnula je reflektujuća oprema na biciklisti ili biciklu. Zagovarači ove promene na osnovu sličnih svetskih iskustava u BiH očekuju veću popularnost bicikla i time veću bezbednost biciklista.

U čemu je problem sa obaveznim kacigama?

Obaveza korišćenja zaštitne opreme za bicikliste u saobraćaju važi za jednu od najkontroverznijih tema. Struja okrenuta dominaciji motornih vozila, ličnoj bezbednosti i sportsko – rekreativnog biciklizma podržava obavezno korišćenje kacige. Rezon je jednostavan i kopira ličnu zaštitu kao opšte pravilo: bolje da te vide i bolje da imaš nešto na glavi ako je udariš.

Spram ove grupe uglavnom stoje komjuteri – ljudi koji koriste svakodnevno bicikl kao prevoz i organizacije i stručnjaci koji se bave merama i efektima saobraćajne politike. Ova grupa zastupa drugačiji stav: niti svako želi niti je svakome potrebno da nosi zaštitnu opremu (što odbija ljude od bicikla), a na nivou grupe bolje je da ima više biciklista jer to čini vozače opreznijim, pa je manja verovatnoća da će do nezgode uopšte i doći. Efekat (poznat još i kao “bezbednost u brojevima“) je klasičan efekat mera saobraćajne politike: laiku nije vidljiv, ali je u stručnoj javnosti prepoznat. Druga grupa uglavnom nema ništa protiv toga da ljudi koriste zaštitnu opremu (kacige, reflektujuće prsluke i sl.) kao lični izbor ili ukoliko su izloženiji rizicima od povreda (sportisti).

– U proteklih ukupno deset godina ovakvog štetnog zakona, nije se postigla veća sigurnost u saobraćaju već samo igranje sa brojkama jer se broj biciklista rapidno smanjio. Kaciga i svjetloodbojni prsluk za bicikliste u Bosni i Hercegovini i trenutno je Zakon definisan po ugledu na zemlje koje su najpoznatije u promovisanju ovog prevoznog sredstva. Srbija bi takođe po tom pitanju trebala da gleda prema napred i ne donosi retrogradne zakonske odredbe, već da motiviše i navede lokalne zajednice da ulažu u pešačku i biciklističku infrastrukturu i edukaciju i time direktno da utiču na sigurnost u saobraćaju. I na kraju, svako ko želi može po svojoj slobodnoj volji da koristi kacigu, i ne zaboravite da se osvetlite.

U Srbiji su povodom najavljenog predloga obaveznog korišćenja obavezne zaštitne opreme reagovala biciklistička udruženja u više navrata, ukazujući na dokazanu štetnost mere i alternative.♦