Opomena: Građani oštećeni rekonstrukcijom Slavije

POVODOM više puta najavljivane i odlagane rekonstrukcije Trga Slavija, Udruženja građana “Ulice za bicikliste” i kolektiv “Ministarstvo prostora”, obratili su se kancelariji Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), finansijeru ovog projekta, ukazujući na sporne delove poslednje verzije rešenja rekonstrukcije najavljenog od strane beogradskih vlasti.

Projekat rekonstrukcije ovog važnog gradskog saobraćajnog čvora, u protekle dve godine pretrpeo je značajne izmene koje u velikoj meri utiču na način na koji građani Beograda ovaj prostor koriste. Međutim, ove odluke donosile su se iza zatvorenih vrata gradskih institucija pa građani o njima nisu mogli da daju svoje mišljenje. Tako je odlučeno da se sa prostora Trga Slavija izmeste pešački prelazi i time 70-80 hiljada pešaka koji dnevno prođu ovim pravcem uslove da Slaviju obilaze u luku duplo dužem od trenutnog, dok zahtevi građana i udruženja za izgradnjom biciklističke infrastrukture nikada nisu ni uzeti u argumentovano razmatranje.

Prvobitno rešenje rekonstrukcije Trga Slavija, prezentovano tokom trajanja javnog uvida u Plan Detaljne Regulacije, predviđalo je potpuno uklanjanje pešačkog saobraćaja time što bi pešaci svoje kretanje preko Trga Slavija morali da obavljaju isključivo silaskom u novoplanirane podzemne prolaze. Od ovog rešenja se odustalo, ali iako su predstavnici gradskih vlasti i institucija odustajanje obrazložili imanjem sluha za mišljenje građana, usvojeno rešenje ih je u tome demantovalo. Izmeštanjem pešačkih prelaza sa prostora Trga Slavija, pešački krug produžava se skoro dvostruko – sa sadašnjih 400m na čak 700m. Ilustracije radi, pešak koji bi želeo da iz Beogradske ulice ode ka Deligradskokoj ulici i popularnom restoranu Mekdonalds, umesto sadašnjih 130 metara morao bi da pređe putanju od preko 300m. Treba uzeti u obzir i da nisu svi pešaci podjednako pokretljivi i da bi ovakvo rešenje dodatno otežalo put osobama sa invaliditetom, roditeljima koji guraju kolica sa malom decom ili slabije pokretljivim osobama.

Iako predstavnici gradske vlasti ističu strateško opredeljenje ka održivom gradu, i isto promovišu kroz projekat Identitet Mobilnost Ekologija (IME), poseban razlog za zabrinutost u ozbiljnost proklamovanog predstavlja činjenica da na Trgu Slavija nije planiran biciklistički saobraćaj. Na taj način, ulica Kralja Milana, kao najkorišćniji biciklistički koridor, odseca se od planirane biciklističke staze u Bulevaru oslobođenja bez da je javnosti predstavljena alternativa za bicikliste. Ovakvim planiranjem biciklistima se, kao i pešacima, put znatno produžava i to sve za račun protočnosti motornog saobraćaja što je koncept koji nije u skladu sa modernim pristupom razvoju održivih i pristupačnih gradova.

Brojna su upozorenja stručnjaka, domaćih i inostranih, da se trajno rešenje saobraćajnih gužvi u centru grada može postići jedino destimulacijom automobilskog saobraćaja i forsiranjem pešačkog saobraćaja, vožnje bicikla i korišćenja javnog prevoza. Primeri evropskih gradova (Pariz, Ljubljana, London) koji vraćanjem pešaka i biciklista na svoje ulice, uz usporavanje ili potpuno ukidanje automobilskog saobraćaja u centralnim gradskim zonama, pokušavaju da reše problem zakrčenja ulica i zagađenja vazduha i time poboljšaju kvalitet života u svojim gradovima i učine ih pristupačnim za sve, potvrđuju pozitivne efekte ovakvog pristupa.♦