Romi zapadnog Balkana okupirali katedralu u Nemačkoj

Na protestnim plakatima koje su izljepili po Regensburgu pisalo je: “Nećete nas zaustaviti.” Katedrala, koja pripada slobodnoj pokrajini Bavarskoj, bila je okupirana oko nedjelju dana, sve dok Katolička crkva nije pozvala migrante da se privremeno smjeste u parohijskom domu Sankt Emeram

ČETRDESET Roma sa Kosova, iz Albanije i Makedonije prošlog meseca zaposeli su Katedralu u Regensburgu kako bi primorali vlasti da im dozvole da ostanu u Nemačkoj.

Na protestnim plakatima koje su izljepili po gradu, pisalo je: “Nećete nas zaustaviti.” Katedrala, koja pripada slobodnoj pokrajini Bavarskoj, bila je okupirana oko nedjelju dana, sve dok Katolička crkva nije pozvala migrante da se privremeno smjeste u parohijskom domu Sankt Emeram.

Međutim, mnogi od njih ne žele da napuste zgradu, te je samo 15 Roma udovoljilo zahtevu Regensburške biskupije. Rešenje situacije nije na vidiku, iako je u okruženju raspoređeno nekoliko policijskih vozila. Hamburška zadužbina “Romano-Jekipe-Ano”, koja je podržavala zauzimanje objekata, tek je prošlog vikenda saopštila da se povlači i da će preostali migranti sami pregovarati s biskupijom.

Prošle nedjelje se gotovo svakodnevno sastajao krizni štab sastavljen od prestavnika crkve, policije i službi bezbednosti kako bi bila doneta odluka o daljem postupanju, ali rješenje nije nađeno. Razlog je, navodi njemački “Velt”, delimično i u tome što vlasti strahuju da bi migrantima nešto moglo da se dogodi. Oni su, naime, već pokušali da izvrše pritisak višednevnim štrajkom glađu. Predstavnici crkve navode da su neki migranti u parohijskom domu najavili da će se spaliti. Iza toga, zaključuje “Velt”, očigledno stoji određena namera: maloletna deca bez roditelja dospela bi pod brigu države. Crkva je, u prvi mah, nameravala da podnese krivičnu prijavu zbog narušavanja mira i izdejstvuje odlazak migranata. Predstavnici policije su, međutim, na sastancima kriznog štaba jasno stavili do znanja da im je za to potrebna procena policijske uprave. Ona je, međutim, odbila da isprazni dom pre nego što se konsultuje s Ministarstvom unutrašnjih poslova, koje je, sa svoje strane, insistiralo na tome da Zdravstvena služba u Regensburgu ispita kako bi se izbacivanje migranata odrazilo na njihovo zdravlje. Prema procenama ovlašćenog lekara, postojala bi opasnost od samoubistava. Policija je, između ostalog, odbila da deluje i zbog toga što bi morala da angažuje oko 50 ljudi, što će navodno učiniti samo ukoliko grad Regensburg proglasi da je javna bezbednost ugrožena. Ni Katolička crkva, koja je prvobitno htela da podnese krivičnu prijavu, više nije zainteresovana da izbaci migrante, strahujući od fotografija očajnih roditelja i dece. Kolike su im šanse da ostanu? Da su strahovanja migranata da će biti proterani opravdana potvrđuje kvota odobrenih zahteva za azil ljudi sa Zapadnog Balkana, koja je znatno niža od tri odsto. Prema tome, malo je verovatno da će “okupatori” iz Regensburga izdejstvovati pravo na ostanak. U prvoj polovini 2016. zahtev za azil podnelo je 21.320 ljudi sa Zapadnog Balkana: Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Srbije i sa Kosova, a 39 odsto tražioca azila su bili Romi. Političari se do sada nisu posebno izjašnjavali o događajima u Regensburgu, verovatno i zato da ne bi bili žigosani kao neprijatelji stranaca. Jedina koja je otvoreno zatražila da se preduzmu mere kako bi migranti napustili parohijski dom je poslanica Bundestaga i članica Hrišćansko-demokratske unije Astrid Frojdenštajn.

“Kada bi tražioci azila mogli da obezbede pravo na boravak zauzimanjem objekata i štrajkom glađu, u našoj bi državi stvari krenule kako ne treba”, izjavila je ona za “Velt”. “Niko ne može da ucenjuje našu pravnu državu.” Ona je dodala da će biti odbijeni samo oni za koje se utvrdi da im nije neophodna zaštita, uprkos nespornoj činjenici da na Kosovu, u Albaniji i Makedoniji postoje problemi kao što je visoka nezaposlenosti i slaba perspektiva za mlade.(Agencije) ♦