Zaključeno je da je od Haga bilo i nekih koristi. Recimo, Tribunal je sakupio dokumenta sa svih strana i deo tih dokumenata danas je poznat javnosti. Ali,  Tribunal je doneo više štete. Nije priveo pravdi  neke veoma odgovorne za rat. Recimo, Tuđman je umro 1999, pa je bilo vremena da se napiše optužnica i za njega. Zbog svega toga Haški tribunal ne može biti autoritet za procenu onoga što se  dogodilo


Ranka Čičak

DANAS, u Medija centru u Beogradu, na Okruglom stolu posvećenom odgovornosti država nastalih raspadom Jugoslavije prema posledicama za ratove devedesetih, doktor Jovo Bakić, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu govorio je i o vezi između  nekih srpskih i hrvatskih građana koje je oslobodio sud u  Hagu:

-Šta ujedinjuje slučajeve  Perišić, Stanišić, Gotovina? Svi su imali bliske odnose s Amerikancima i ni jedan nije osuđen. Svima koji su blisko sarađivali sa Amerikancima, zločin je oprošten. Niko srpskoj javnosti nije primetio niti  kritikovao što je oslobođen Jovica Stanišić, Franko Simatovič, general Perišić. Na to su reagovali iz Hrvatske. Međutim, iz Srbije su se čule oštre osude kada je oslobođen hrvatski  general Ante Gotovina. Hrvati su taj dan slavili. Niko tamo nije pitao kako to da Gotovina dobije  24 godine zatvora i da volšebno  posle toga presuda bude poništena i  on oslobođen. To pokazuje koliki je američki uticaj na Haški tribunal.

Zoran Pusić, predsednik Gradskog odbora za ljudska prava Zagreba  dodao je da je sve oslobodio sudija Neron i da je on najveća mrlja Tribunala:

Pet takvih osoba bliskih Americi Neron je pustio. Pitao sam ga lično zašto je to uradio, a on nije odgovorio ništa.

Zaključeno je da je od Haga bilo i nekih koristi. Recimo, Tribunal je sakupio dokumenta sa svih strana i deo tih dokumenata danas je poznat javnosti. Ali,  Tribunal je doneo više štete. Nije priveo pravdi  neke veoma odgovorne za rat. Recimo, Tuđman je umro 1999, pa je bilo vremena da se napiše optužnica i za njega. Zbog svega toga Haški tribunal ne može biti autoritet za procenu onoga što se  dogodilo.

A na obe su se strane dogodile tragedije.Obe su strane spremne da istaknu sopstvene žrtve, ali nisu spremne da priznaju tuđe žrtve i sopstvena nedela.

Istoričar dr Milan Gulić upozorava da nismo rešili sporna pitanja pre Prvog svetskog rata, zatim pitanja Drugog rata, a da ne govorimo o ratovima devetesetih:

– uZato ideološki sukobi  i danas traju. Srbi rat i nasilje nad pravoslavnima u Hrvatskoj gledaju kao produžetak politike NDH. Hrvati ratove  nazivaju posledicom velikosrpske agresije. Možemo li ta dva stava pomiriti? Mislim da ne možemo.

Sopstveni zločini se relativizuju ili prećutkuju,

Na pitanje novinara da li  je pre 10 godina situacija bila drugačija, Pusić odgovara pozitivno i zaključuje:

– Pre nekoliko meseci bili smo začuđeni nacionalizmom nove hrvatske vlade. Oni pre njih bili su manje nacionalisti. Mislim da generalno napredujemo, jer to uviđamo. Sve više shvatamo da smo osuđeni jedni na druge. Nikada Hrvati nisu nikome toliko pomogli kao Srbima kada su ih zadesile poplave.

Svi su se složili da se tuga majki Srebrenice preterano politizuje. Milan Gulić kaže:

– Ako si žrtva, nemoj to politizovati, jer tada prestaješ da budeš žrtva.

Dr Jovo Bakić ocenjuje da je uzrok svemu- nacionalizam :

– A ima ga i s jedne i s druge strane. I  neki među nama jedino što imaju da istaknu kao svoj kvalitet je da se ponose što  su Srbi.  Grabe se i  za monopol  na  žrtvu. A ko ima  monopol na žrtvu, odmah traži osvetu. Tako nema kraja. Za  proteklih 100 godina smo jedni drugima napravili pakao. Nekadašnja komunistička  naredba o bratstvu jedinstvu  danas izgleda staromodna, ali je imala smisla. Danas nam je ostala činjenica da posle svega niko nije  osuđen  za zločine nad Srbima u  Hrvatskoj.

Predsednik Upravnog odbora Koordinacije, Duško Čelić pomenuo je ogroman spisak nestalih Srba sa KiM, koji mesecima stoji pred Skupštinom Srbije:

Tom plakatu je mesto u Prištini. Naši se rukovodioci čudno ponašaju.Tri petine ukupnog broja Srba na Kosovu više nije tamo. A 350 naselja potpuno je očišćeno. Prognano je 240 hiljada Srba i spaljeno 34 hiljade njihovih kuća. Sva prijavljivanja nestanaka UMNIK – u , svi podneseni dokazi, bačeni su u vodu. Formiran je sud Republike Kosovo za ratne zločine, ali pet godina ne radi, a o tome se u Srbiji ne priča. Sve ukazuje na političku nagodbu dvaju rukovodstava. Pre godinu dana ovde u Beogradu je otvorena izložba o zločinima  Srba u jednoj albanskoj porodici. Izložbu je otvorio Ivica Dačić. Da li bi bila moguća izložba o nasilju  na nekom srpskom porodicom tamo u Prištini? Evo još jednog primera  srpskog ulagivanja. U Beogradu je održan festival Mirdita, gde nam albanski umetnici vode  program. Među njima  nije bilo ni jednog građanina  KiM srpske nacionalnosti. Da li su Srbi nepismeni, ne poznaju umetnost, ili  uopšte i ne postoje na KiM?

 Sima Spasić, predsednik Udruženja nestalih  sa KiM nazvao je sve organizatore i diskutante ovog skupa nesposobnim:

-Isto ste govorili i prošle godine.Ja sam seljak i znam kako je nama žrtvama. A vi, intelektualci samo pričate i filozofirate, a od toga nije bilo koristi. ♦