9. maj

1950. – Ministar inostranih poslova Francuske Rober Šuman (Robert Shuman) uputio je poziv za pomirenje Francuske i Nemačke i predložio stvaranje Zajednice za ugalj i čelik, prethodnice Evropske unije. Šumanov plan je 1951. godine potpisalo šest zemalja. Ovaj datum obeležava se kao Dan evropskih integracija.

1502. – Španski moreplovac Kristofer Kolumbo (Cristoforo Colombo)isplovio je iz španske luke Kadiz na četvrto i poslednje putovanje u Novi svet. Kolumbo je umro 1506. u Španiji uveren da je na svojim putovanjima stigao u Aziju.

1788. – Britanski parlament je ukinuo trgovinu robljem.

1800. – Rođen je Džon Braun (John Brown), borac za ukidanje ropstva u SAD. Izvršio je čuveni napad na arsenal u Harpers Feriju 1859, zbog čega je optužen za izdaju i pobunu robova i osuđen na smrt vešanjem. Njegovo pogubljenje 2. decembra 1859. dovelo je do zaoštravanja borbe između abolicionista i robovlasnika.

1805. – Umro je jedan od najvećih nemačkih i svetskih pesnika Fridrih Šiler (Friedrich Shiller). Veliku slavu stekao je dramama “Razbojnici”, “Don Karlos” i “Vilhelm Tel”, koje su i danas na repertoarima svetskih pozorišta.

1850. – Umro je francuski hemičar Žozef Gejlisak (Joseph Gay-Lusssac), koji je utvrdio da se pritisak gasa povećava u zavisnosti od temperature.

1860. – Rođen je škotski pisac Džejms Metju Beri (James Matthew Barrie), autor knjige o Petru Panu.

1877. – Rumunija je proglasila nezavisnost, mesec dana nakon štoje sklopila savez sa Rusijom protiv Otomanskog carstva.

1901. – U Melburnu je otvoren prvi parlament Australije.

1911. – Grupa oficira, učesnika u dvorskom prevratu i ubistvukralja Aleksandra Obrenovića 1903, osnovala je u Beogradu tajnu organizaciju “Ujedinjenje ili smrt” (“Crna ruka”).

1926. – Amerikanci Ričard Berd (Richard Byrd) i Flojd Benet (Floyd Bennett) prvi su preleteli avionom Severni pol.

1927. – Kanbera je postala glavni grad Australije umesto Melburna.

1931. – Umro je američki fizičar Albert Majkelson (Michelson),koji je pomoću rotirajućeg ogledala odredio tačnu brzinu svetlosti. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je 1907.

1936. – Italija je zvanično okupirala Abisiniju (Etiopija) iitalijanskog kralja Vitorija Emanuela III (Vittorio Emanuele) proglasila abisinskim carem.

1945. – Nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel (Wilhelm Keitel)potpisao je u Berlinu završni dokument o okončanju Drugog svetskog rata. U ime saveznika dokument su potpisali sovjetski maršal Georgij Žukov i britanski general Artur Teder. Dokument o bezuslovnoj predaji Nemačke potpisan je 7. maja u Remsu.

1946. – Kralj Vitorio Emanuele III je abdicirao, a Italija jepostala republika.

1948. – Komunistička partija Jugoslavije odbacila je optužbe sovjetskih komunista protiv politike jugoslovenskog rukovodstva. Usledila je Rezolucija Informbiroa i višegodišnji politički i ekonomski pritisak tadašnjeg sovjetskog bloka na Jugoslaviju.

1950. – Ministar inostranih poslova Francuske Rober Šuman (Robert Shuman) uputio je poziv za pomirenje Francuske i Nemačke i predložio stvaranje Zajednice za ugalj i čelik, prethodnice Evropske unije. Šumanov plan je 1951. godine potpisalo šest zemalja. Ovaj datum obeležava se kao Dan evropskih integracija.

1952. – Širom Jugoslavije održani su masovni protesti zbog Londonskog sporazuma kojim je Zona “A” Slobodne teritorije Trst pripala Italiji.

1960. – SAD su postale prva zemlja u kojoj su legalizovane piluleza sprečavanje začeća.

1976. – Ulrike Majnhof (Meinhof), vođa zapadno nemačke terorističke grupe “Bader-Majnhof”, obesila se u zatvorskoj ćeliji.

1978. – U parkiranom automobilu u centru Rima pronađeno je telo bivšeg italijanskog premijera Alda Mora, kojeg su teroristi “Crvenih brigada” oteli 54 dana ranije.

1986. – Umro je nepalski planinar Tenzing Norgaj (Norgay), koji jes Novozelanđaninom Edmundom Hilarijem (Hillary) u maju 1953. prvi osvojio “krov sveta” Maunt Everest.

1993. – Počeli su sukobi Hrvata i Muslimana u Mostaru koji sudoveli do podele grada na muslimanski i hrvatski deo. Muslimani i Hrvati su do tada bili saveznici u borbama protiv Srba u bosanskom ratu (1992-95).

1995. – Na kraju trodnevne proslave 50-godišnjice završetka Drugog svetskog rata u Evropi i Dana pobede, svetski lideri pozvali su na globalno pomirenje. Centralne proslave održane su u Parizu i Moskvi.

1996. – Joveri Museveni (Yoweri) pobedio je na prvim predsedničkimizborima organizovanim u Ugandi posle 16 godina.

2001. – Predsedniku SR Jugoslavije Vojislavu Koštunici u Njujorkuje uručena nagrada Instituta Istok-Zapad za svetskog državnika godine.

2001. – U haosu koji je na stadionu u Akri (Gana) nastao kada jepolicija bacila suzavac na razjarene navijače, 126 ljudi izgubilo je život.

2002. – U eksploziji nagazne mine tokom proslave Dana pobede, ujužnoj ruskoj republici Dagestanu u gradu Kaspijsk, poginulo je 42, a povređeno je 150 osoba.

2004. – Čečenski predsednik Ahmad Kadirov i još 24 osobe poginuli su u eksploziji bombe na stadionu u Groznom, glavnom gradu Čečenije, tokom proslave Dana pobede.♦