1999. – NATO je otpočeo agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju, pod izgovorom “sprečavanja humanitarne katastrofe” Šiptara na Kosovu i Metohiji. Agresijom na suverenu zemlju NATO je pogazio Povelju UN, ali i sopstveni osnivački akt kojim je pola veka ranije definisan kao odbrambeni savez. To je učinio mimo saglasnosti Saveta bezbednosti UN, suprotno dokumentu o evropskoj bezbednosti iz Helsinkija koji su njegove članice potpisale, čak i ustavima pojedinih država članica. Tokom 79 dana agresije 19 zemalja pod vođstvom SAD korišćena su ubojna sredstva zabranjena međunarodnim konvencijama, uključujući kasetne bombe i granate punjene osiromašenim uranijumom. Zvaničnici SAD i NATO ponavljali su tokom agresije da Severnoatlantska alijansa “nije u svađi sa srpskim narodom”, ali NATO je neprestano bombardovao pretežno civilne ciljeve poput stambenih naselja, mostova, bolnica, škola, obdaništa, hotela, ambasada, rafinerija, fabrika, izbegličkih kolona, putničkih vozova i autobusa, televizijskih stanica i releja, elektroenergetskih objekata, počinivši ratne zločine i izazvavši humanitarnu katastrofu ogromnih razmera. Pobijeno je najmanje 2.000 jugoslovenskih državljana, od kojih tri četvrtine civila, među kojima oko 600 dece. Jugoslaviji je nanesena ogromna šteta, ali su njene razmere različito procenjene – između 30 i 100 milijardi dolara. Agresori nisu saopštili gubitke u ljudstvu i tehnici, ali je načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general armije Dragoljub Ojdanić, izjavio pet dana po okončanju agresije da je tokom vazdušnih udara NATO oboren 61 agresorski borbeni avion, 30 bespilotnih letelica, sedam helikoptera i 238 krstarećih raketa.
1401. – | U pohodu kroz Aziju i Sredozemlje tatarski vojskovođa Tamerlan osvojio je Damask. | 1603. – | Umrla je engleska kraljica Elizabet I. Tokom njene 45-godišnje vladavine Engleska je postala vodeća zemlja u proizvodnji tekstila i vune, osnovala je svoju prvu koloniju u Severnoj Americi, Virdžiniju, utemeljila Istočnoindijsku kompaniju, a britanski morepolovci, trgovci i gusari stvorili su temelje buduće britanske imperije. Presto je nasledio škotski kralj Džejms VI, čime je kao Džejms I objedinio englesku i škotsku krunu. Zajednički parlament osnovan je 1707, kada su se dve zemlje ujedinile u Veliku Britaniju. | 1736. – | U Budimu je mučenjem na točku ubijen vođa srpskih ustanika Pera Segedinac, koji je 1735. u Pomorišju, Bačkoj i Posavini podigao Vojvođane protiv Austrije. Moriški komandant je opevan u narodnim pesmama, a Laza Kostić je napisao dramu “Pera Segedinac”. | 1882. – | Nemački bakteriolog Robert Koh objavio je da je izolovao bakteriju koja izaziva tuberkulozu kasnije poznata kao “Kohov bacil”. | 1882. – | Umro je američki pisac Henri Vodsvort Longfelou, autor epske poeme “Hijavata” u kojoj je prikazao folklorno bogatstvo severno-američkih Indijanaca. | 1891. – | Velika Britanija i Italija postigle su sporazum ogranicama kolonija u području Crvenog mora. | 1905. – | Umro je francuski pisac Žil Vern, koji jesvojim naučno-fantastičnim romanima odigrao veliku ulogu u popularizaciji nauke i predvideo mnoga kasnija naučna dostignucga. Napisao je 57 romana od kojih su najpoznatiji (“Put oko sveta za 80 dana”, “Dvadeset hiljada milja pod morem”, “Put na Mesec”, “Put u središte Zemlje”, “Pet nedelja u balonu”). | 1930.1941. – | Rođen je Stiv Mekkvin (Steve McQueen), američki filmski glumac– Jugoslovenski premijer Dragiša Cvetković i šef diplomatije Aleksandar Cincar-Marković tajno su otputovali u Beč da bi 25. marta potpisali ugovor o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Vlada je oborena vojnim udarom tri dana kasnije, posle masovnih demonstracija u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji. | 1945. – | Američke i britanske trupe su u Drugom svetskom ratu prešle reku Rajnu i nastavile nadiranje u unutrašnjost Nemačke. | 1945. – | U Beogradu je potpisan sporazum vlade Demokratske Federativne Jugoslavije i Uprave UN za pomoć i obnovu (UNRA). Sporazumom je predviđeno da UNRA pomogne u hrani, lekovima, obući i odeći i da uputi stručnjake za obnovu poljoprivrede, industrije i saobraćaja. | 1962. – | Umro je švajcarski fizičar, balonista i istraživač morskih dubina Ogist Pikar, profesor Univerziteta u Briselu. Godine 1931. postao je prvi čovek koji je dospeo u stratosferu, popevši se balonom do 15.780 metara. Od 1938. spuštao se batiskafom 48 puta u okeanske dubine i do 4.000 metara. | 1972. – | Velika Britanija je uspostavila direktnu kontrolu u Severnoj Irskoj da bi sprečila sukobe paravojnih grupa rimokatolika i protestanata. | 1976. – | Umro je britanski feldmaršal Bernard Lo Montgomeri, jedan od vodećih savezničkih vojskovođa u Drugom svetskom ratu. Pobeda njegove Osme armije nad Afričkim korpusom nemačkog feldmaršala Ervina Romela u bici kod El Alamejna krajem 1942. preokrenula je tok rata u Africi. | 1976. – | U Argentini je vlast preuzela vojna hunta generala Horhea Videle, a predsednica Isabela Peron je uhapšena. | 1980. – | U El Salvadoru je ubijen najglasniji kritičar vojnih vlasti u toj zemlji zahvaćenoj građanskim ratom, nadbiskup San Salvadora Oskar Arnulfo Romero. Smrt uticajnog i popularnog borca za reforme i ljudska prava izazvala je dalje zaoštravanje krize. | 1983. – | Umro je prvi pacijent sa veštačkim srcem, Barni Klark (Barney Clark). On je živeo 112 dana sa uređajem koji je pumpao krv umesto prirodnog srca. | 1989. – | U vodama Aljaske brod “Ekson Valdez” ispustio je više od četiri miliona tona nafte. | 1990. – | Šri Lanku je napustilo 2.000 indijskih vojnika, poslednjih iz kontingenta od 50.000, koji su dve i po godine bezuspešno pokušavali da savladaju oružanu pobunu tamilskih gerilaca protiv centralnih vlasti u Kolombu. | 1993. – | Ezer Vajcman je izabran za sedmog predsednika Izraela. | 1999. – | U 20.00 časova snage NATO počele su vazdušne udare na SR Jugoslaviju. Tokom 78 dana akcije pod nazivom “Milosrdni anđeo”, u kojoj je učestvovalo 19 zemalja, poginulo je preko 1.000 ljudi, a više hiljada je ranjeno. Teško je oštećena infrastruktura, vojni i civilni objekti, a šteta je procenjena na oko 30 milijardi dolara. | 1999. – | Vlada SR Jugoslavije proglasila je ratno stanje. | 2000. – | Lideri Evropske unije na sastanku u Lisabonu usaglasli su novu strategiju na Balkanu – jačanje veza sa opozicijom i “civilnim društvom” u Srbiji u cilju postizanja demokratskog preobražaja u celoj SR Jugoslaviji. | 2002. – | Po prvi put u 74-godišnjoj istoriji Oskara, dvoje glumaca crnaca dobili su tu nagradu za najbolju mušku i žensku ulogu: Denzel Vošington za ulogu u filmu “Dan obuke” a Hale Beri u filmu “Bal čudovišta”. “Blistavi um” je osvojio Oskara za najbolji film. | 2003. – | Županijski sud u Rijeci (Hrvatska) osudio je bivšeg hrvatskog generala Mirka Norca na 12 godina zatvora za zločine nad Srbima u Gospiću 1991. godine. | 2003. – | “Klonejd”, kompanija koja tvrdi da je uspela da napravipet kloniranih ljudskih bića, po prvi put je i objavila fotografiju bebe, za koju se tvrdi da je klonirana. | 2005. – | Bivši ministar unutrašnjih poslova Makedonije Ljube Boškovski, optužen za ratne zločine nad Albancima tokom sukoba u selu Ljuboten na severu Makedonije, u avgustu 2001, dobrovoljno se predao Haškom tribunalu. |
|
