Skupština Srbije o otklanjanju posledice oduzimanja imovine žrtvama holokausa

MIŠLJENJE ALEKSANDRA MARTINOVIĆE IZ SNS SKRENULO PAŽNJU LOGIČNIM ODGOVORIMA NA MNOGE OPTUŽBE IZREČENE O MILANU NEDIĆU

Info: RANKA ČIČAK

RASPRAVLJAJUČI danas o Zakonu koji otklanja posledice oduzimanja imovine žrtvama holokausa bez živih naslednika, poslanici Skupštine Srbije najvuše vremena posvetili su napadu na srpske kvislinge.

Zato je malo drugčije mišljenje Aleksandra Martinoviće iz SNS skrenulo pažnju logičnim odgovorima na mnoge optužbe.
Martinović podseća da u periodu od 1941 do 1945 Srbija u smisu međunarodnog prava nije ni postojala. Postojala je Kraljevina Jugoslavija koja je bila okupirana od Nemačke, Italije, Mađarske i Bugarske. Ono što se nazivalo Nedićevom Srbijom u teritorijalnom smislu apsolutno ne odgovara današnjoj Republici Srbiji. Nedićeva Srbija nije obuhvatala Vojvodinu, tačnije Srem i Bačku. Formalno je obuhvatala Banat gde nije vladao Nedić već folkdojčeri. Nije u svom sastavu imala ni Rašku, tako da ni u teritorijalnom smislu ono štio se zvalo Srbijom u Drugom svetskom ratu nije odgovaralo današnjoj Srbiji.
– Lično smatram kao pravnik da će sud imati problem. Milan Nedić formalno nije sudskom presudom proglašen za ratnog zločinca. On je, po zvaničnoj verziji Ozne, izvršio samoubistvo. Postoje samo dokumenti takozvane Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača. Nedićevo ime se našlo na tom spisku ratnih zločinaca. Državna kokmisija nije bila sud već neka vrsta organa uprave. To je kuriozitet komunističke Jugoslavije da organ uprave može nekoga proglasiti ratnim zločincem. Imam utisak da neki poslanici, kako bi dokazali svoje slobodarsko i antifašističko opredelenje imaju potrebu da tovare na leđa mrtvim ljudima mnogo tereta i potrebnog i nepotrebnog. Ja mislim da našim ljudima nije važna rasprava oko rehabilitacije Nedića. Sve to je posao suda i istoričara a prioritet građana je životni standard i privreda.
– – Najverći broj Jevreja u Srbiji ubila je nemačka ruka a ne srpska. Jevreje su pobili Nemci, a ne Srbi niti četnici, niti Nedićevci niti Ljotićevci.♦