30. decembar

1864. – Rođen je srpski slikar Marko Murat, jedan od osnivača umetničkog društva Lada 1904. u Beogradu. Najuspešnijim njegovim delima smatraju se pejsaži u kojima prikazuje autentičnu atmosferu Dalmacije.

1691. – Umro je engleski hemičar i fizičar Robert Bojl. On je prvi uočio razliku između hemijskih elemenata i spojeva i postavio zakon o odnosu pritiska i zapremine. Izolovao je metil-alkohol i aceton.
1803. – Bivša francuska kolonija Luizijana, koju je ranije iste godine francuski car Napoleon I prodao Amerikancima, ušla u sastav SAD i tako skoro udvostručila teritoriju SAD.
1864. – Rođen je srpski slikar Marko Murat, jedan od osnivača umetničkog društva Lada 1904. u Beogradu. Najuspešnijim njegovim delima smatraju se pejsaži u kojima prikazuje autentičnu atmosferu Dalmacije.
1865. – U Bombaju je rođen engleski pisac Rađard Kipling, majstor kratkih priča u kojima je prikazao život u Indiji. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1907. (‘Knjiga o džungli’)
1886. – Nemačka i Portugalija su potpisale sporazum kojim su odredile granice između Angole i nemačke Jugozapadne Afrike, kasnije Namibije.
1903. – U požaru u čikaškom pozorištu Irikvoi poginulo 588 ljudi.
1906. – Rođen Kerol Rid, uz Dejvida Lina vodeći britanski filmski režiser posle Drugog svetskog rata. Dobitnik Oskara za mjuzikl “Oliver”.
1915. – Nemačka podmornica je kod ostrva Krita, u Prvom svetskom ratu, torpedovala britanski putnički brod Persija. Poginulo je 330 od 501 putnika i člana posade.
1916. – U Petrogradu, Rusije, je ubijen i u reku Nevu bačen kaluđer-mistik Grigorij Jefimovič Raspućin, veoma uticajna ličnost na dvoru ruskog cara Nikolaja II Romanova i miljenik carice Aleksandre. Ubistvo je izvršila grupa oficira koja je želela da spase ugled monarhije.
1922. – Zvanično je osnovan Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika, SSSR, stvaranjem konfederacije Rusije, Belorusije, Ukrajine i Transkavkaske Federacije.
1928. – Rođen je Bo Didli (Didley), američki pevač i autor, popularan u 50 godinama 20. veka.
1933. – Pripadnik rumunske organizacije Gvozdena garda je ubio premijera Jona Duku. Na mesto premijera došao je profašista George Tartaresku, koji je potom Rumuniju približio silama Osovine.
1944. – Umro je francuski pisac i muzikolog Romen Rolan, kosmopolit, pacifista, često nazivan francuskim Tolstojem i savešću vremena. Njegov književni opus sadrži 75 knjiga iz različitih oblasti. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1915.
1947. – Rumunski kralj Mihal I je abdicirao pod pritiskom komunista, koji su potom proglasili Narodnu Republiku Rumuniju.
1961. – Rođen je Ben Džonson (Johnson), kanadski atletičar, sprinter.
1968. – Umro je norveški državnik Trigve Li, prvi generalni sekretar Ujedinjenih nacija, od 1946. do 1952. Pre Drugog svetskog rata bio je sekretar Socijalističke partije Norveške i ministar pravosuđa, a posle nemačke invazije na Norvešku 1940. šef diplomatije u izbegličkoj vladi u Londonu.
1988. – Premijer SFRJ Branko Mikulić i njegova vlada su podneli ostavke zbog brojnih kritika da Vlada nije u stanju da reši ekonomsku krizu u zemlji.
1990. – Vlasti Albanije su prvi put dozvolile Jevrejima iseljavanje u Izrael.
1991. – Na sastanku u glavnom gradu Belorusije Minsku lideri Zajednice Nezavisnih Država, nastale po raspada SSSR-a, nisu uspeli da se dogovore o zajedničkoj vojsci, pa je svim bivšim sovjetskim republikama prepušteno da formiraju sopstvene oružane snage.
1993. – Izrael i Vatikan, posle dva milenijuma uglavnom neprijateljskih odnosa rimokatoličke crkve i Jevreja, potpisali sporazum o međusobnom priznavanju i uspostavljanju punih diplomatskih odnosa.
1997. – Kina i Južna Afrika su potpisale sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa od 1. januara 1998.
2000. – General Omar el Bašir je po drugi put izabran za predsednika Sudana i obećao da će nastaviti napore za uspostavljenje mira u zemlji u kojoj je oko dva miliona ljudi poginulo u sukobima u građanskom ratu ili umrlo od gladi. El Bašir došao je na vlast državnim udarom 1989., a pobedio na izborima 1995.
2002. – Predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću je istekao mandat. Funkciju vršioca dužnosti predsednika Srbije preuzela je predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić.♦