19. decembar

1863. – Rođen je srpski pisac i pravoslavni teolog Svetolik Ranković, koji je realistički pripovedao o seoskom i palanačkom životu, a junaci njegovih dela su uglavnom ljudi razočarani u život. Otvorenih očiju je gledao svet i podvlačio tamne strane društva u doba raspada patrijarhalnog života. Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu i bio nastavnik veronauke u Kragujevcu, Nišu i Beogradu i profesor bogoslovije u Beogradu. Napisao je 25 pripovedaka, tri romana, više stručnih i političkih članaka i udžbenika i prevodio je s ruskog. Dela – romani “Gorski car”, “Seoska učiteljica”, “Porušeni ideali”, pripovetke “Jesenje slike”, “Slike iz života”.


1154. – Na engleski presto je došao Henri II, prvi vladar dinastije Plantagenet. Učvrstio je kraljevsku vlast i ograničio vlasti barona i sudsku vlast crkve, zbog čega je došao u sukob sa kanterberijskim nadbiskupom Tomasom Beketom, koji je po njegovom nalogu ubijen 1170. Započeo je osvajanje Irske 1171.
1741. – Umro je ruski pomorac i istraživač danskog porekla Vitus Bering, na dotad nepoznatom ostrvu koje je kasnije dobilo njegovo ime. Iste godine u avgustu Bering je otkrio poluostrvo Aljasku. Po njemu je severni deo Tihog okeana nazvan Beringovo more, kao i prolaz koji spaja Severno more s Tihim okeanom.
1790. – Rođen je Vilijem Edvard Peri (William Edward Parry), britanski istraživač Arktika.
1793. – General Napoleon Bonaparta dobio je prvu značajnu bitku kada je od Engleza preuzeo Tulon.
1842. – SAD su priznale nezavisnost Havaja, ali američki uticaj ostao je dominantan. Havajska ostrva su anektirana 1898, a 31. avgusta 1959. postala su 50. država SAD.
1848. – Umrla je književnica Emili Bronte (Emily Bronte), od tuberkuloze, u 30. godini života.
1851. – Umro je engleski slikar Džozef Malord Vilijam Tarner (Joseph Turner), jedan od najvećih pejzažista u istoriji slikarstva. Tarnerov slikarski postupak oslobođen akademizma i njegovo otkriće pune svetlosti i čiste boje značajno su uticali na francuske impresioniste i poentiliste.
1863. – Rođen je srpski pisac i pravoslavni teolog Svetolik Ranković, koji je realistički pripovedao o seoskom i palanačkom životu, a junaci njegovih dela su uglavnom ljudi razočarani u život. Otvorenih očiju je gledao svet i podvlačio tamne strane društva u doba raspada patrijarhalnog života. Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu i bio nastavnik veronauke u Kragujevcu, Nišu i Beogradu i profesor bogoslovije u Beogradu. Napisao je 25 pripovedaka, tri romana, više stručnih i političkih članaka i udžbenika i prevodio je s ruskog. Dela – romani “Gorski car”, “Seoska učiteljica”, “Porušeni ideali”, pripovetke “Jesenje slike”, “Slike iz života”.
1902. – Rođen je glumac Ralf Ričardson, jedna od najznačajnijih ličnosti engleskog pozorišta. S jednako velikim uspehom tumačio je uloge u Šekspirovim i modernim dramama, u komedijama i tagedijama, a proslavio se i na filmu (“Ričard III”, “Naš čovek u Havani”, “Dr Živago”, “Kartum”, “Ana Karenjina”).
1905. – Usvojen je prvi ustav Crne Gore, “Nikoljdanski ustav”, kojim je država konstituisana kao ustavna monarhija.
1906. – Rođen je ruski državnik Leonid Iljič Brežnjev, predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR od 1960, a nakon smenjivanja Nikite Hruščova 1964. generalni sekretar Komunističke partije SSSR i glavni protagonist sovjetske unutrašnje i spoljne politike do smrti 1982.
1915. – Rođena je u Parizu, popularna francuska pevačica i filmska glumica, Edit Pjaf (Edith Piaf) pod pravim imenom Édith Giovanna Gassion. Francuska publika ju je obožavala, pretvorivši je u jedan od francuskih simbola. Zbog svog glasa i visine, zvali su je ‘mali vrabac’ (francuski: ‘piaf’).
1941. – Posle neuspele ofanzive na Moskvu u Drugom svetskom ratu, Adolf Hitler je smenio komandanta nemačkih kopnenih trupa feldmaršala Valtera fon Brauhiča (Walter von Brauchitsch) i lično preuzeo komandu nad armijom.
1946. – U Indokini je izbio rat između vojske pod vođstvom Ho Ši Mina i francuskih kolonijalnih trupa.
1950. – Savet NATO-a imenovao je američkog generala Dvajta Ajzenhauera vrhovnim komandantom snaga NATO u Evropi. Ajzenhauer je bio jedan od najznačajnijih savezničkih komandanata u Drugom svetskom ratu i predsednik SAD 1952. i 1956.
1957. – Uvedena je putnička avionska linija London-Moskva.
1958. – Predsednik SAD Ajzenhauer uputio je, prvi put u svetu, božične čestitke preko satelita.
1965. – Sa 54,5 procenata glasova birača Šarl de Gol je pobedio na predsedničkim izborima u Francuskoj Fransoa Miterana.
1972. – Kapsula vasionskog broda “Apolo 17” spustila se u Tihi okean. Time je okončan američki program “Apolo” letova na Mesec sa ljudskom posadom.
1972. – Južnokorejski tanker “Južna zvezda” ispustio je više od sto hiljada tona nafte pored Omana.
1984. – Britanski i kineski premijeri Margaret Tačer i Džao Cijang potpisali su u Pekingu sporazum prema kojem Hongkong od 1. jula 1997, posle 99 godina britanske uprave, prelazi pod suverenitet Kine.

1987. – U Sevilji, u Španiji, ruski šahovksi velemajstor Gari Kasparov je odbranio titulu svetskog šampiona u šahu, pobedivši izazivača, Anatolija Karpova.
1991. – Republika Srpska Krajina proglasila je Knin za glavni grad, a Milan Babić, dotadašnji predsednik vlade, preuzeo je funkciju predsednika Republike. Time su ujedinjene dve teritorijalno nepovezane jedinice u Hrvatskoj pod kontrolom Srba – Krajina i Srpska oblast Slavonija, Baranja i Zapadni Srem. RSK je prestala da postoji u avgustu 1995, kada su hrvatske snage zauzele te teritorije, a oko 250.000 Srba izbeglo je u Bosnu i SR Jugoslaviju.
1995. – Prvi vojnici iz Rusije stigli su u Bosnu gde će se uključiti u misiju očuvanja mira (IFOR), koja je po odluci Saveta bezbednosti UN poverena snagama NATO.
1996. – Umro je Marčelo Mastrojani (Marcello Mastroianni), zvezda italijanske kinematografije (“Devojke sa Španskog trga”, “Sladak život”, “Osam i po”, “Privatan život”, Leo poslednji”).
1997. – Singapurski putnički avion “Boing 737-300” srušio se blizu indonežanskog grada Palembangare. Nesreću nije preživeo niko od 104 putnika i članova posade.
2001. – U socijalnim nemirima koji su zahvatili Argentinu na hiljade ljudi širom zemlje opljačkalo je oko 100 samoposluga. Protesti u kojima je poginulo više od 20, a ranjeno preko 100 ljudi, izbili su kada je vlada najavila da će uvesti strožije ekonomske mere kako bi otplatila strani dug od 132 milijarde dolara.
2002. – Hrvatska vlada usvojila je Rezoluciju o pristupanju EU.
2002. – Slovenija je dobila novu vladu čiji je premijer Anton Rop.
2003. – U Zagrebu je umro profesor Ekonomskog fakulteta i poznati hrvatski ekonomista Branko Horvat (76).
2003. – Predsednik Libije Moamer Gadafi prihvatio je da njegova zemlja odustane od programa za razvoj oružja za masovne uništenje i pristao na poštovanje Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja.
2004. – Umrla je slavna italijanska operska pevačica Renata Tebaldi (83)♦