14. decembar

1995. – U Jelisejskoj palati u Parizu potpisan je mirovni sporazum o okončanju 44-mesečnog rata u Bosni, koji je postignut 21. novembra u Dejtonu, SAD. Potpise na sporazum stavili su predsednici bivših jugoslovenskih republika Hrvatske i Bosne i Hercegovine Franjo Tuđman i Alija Izetbegović i predsednik Srbije Slobodan Milošević. Tim sporazumom Bosna i Hercegovina je podeljena na dva entiteta – Federaciju BiH i Republiku Srpsku, a nadgledanje sprovođenja mira povereno je NATO snagama.

1503. – Rođen je francuski astrolog Mišel de Notr-Dam, poznat kao Nostradamus, najpoznatiji prorok u istoriji, autor knjige “Proročanstva” (1555). Bio je lični lekar francuskog kralja Šarla IX i dvorski astrolog Katarine Mediči.
1799. – Umro je Džordž Vašington (George Washington), prvi predsednik SAD (1789-97), koji je u ratu za nezavisnost od Engleske (1775-83) komandovao vojskom kolonista. Odbivši da se treći put kandiduje za predsednika uputio je Amerikacima “Oproštajnu besedu” (Farewell address).
1822. – U Veroni je završen Kongres Svete Alijanse na kojem je odlučeno da se interveniše protiv građanske revolucije u Španiji, dok pomoć Grčkoj u borbi za oslobođenje od Turske nije prihvaćena.
1900. – Nemački fizičar Maks Plank objavio je “kvantnu teoriju”, prema kojoj energija radijacije potiče iz nevidljivih delića, kvanta, i nije kontinuirana, kako se ranije mislilo.
1911. – Norveški istraživač Rual Amundsen postao je prvi čovek koji je stigao na Južni pol, pretekavši engleskog polarnog istraživača Roberta Skota, koji je na Južni pol stigao 18. januara 1912.
1916. – Danci su glasali da se Danska Zapadna Indija proda SAD za 25 miliona dolara.
1918. – U Velikoj Britaniji su prvi put na izborima glasale žene i dobile su pravo da se kandiduju za parlament. Prva žena koja je izabrana bila je grofica Markiević, irski nacionalista, ali nije mogla da zauzme svoje mesto u Parlamentu jer je bila u zatvoru.
1927. – Velika Britanija je priznala nezavisnost Iraka i podržala prijem te zemlje u Ligu naroda.
1935. – Prvi predsednik Čehoslovačke Tomaš Masarik (od 1918) podneo je ostavku, a na položaj šefa države četiri dana kasnije izabran je dotadašnji šef diplomatije Eduard Beneš.
1937. – Japan je uspostavio marionetsku kinesku vladu u Pekingu.
1939. – Liga naroda je isključila SSSR zbog agresije na Finsku.
1959. – Arhiepiskop Makarios III postao je prvi predsednik Kipra.
1960. – Potpisana je Pariska konvencija o osnivanju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Konvencija je stupila na snagu u septembru 1961.
1962. – Kenet Kaunda formirao je u Severnoj Rodeziji (Zambija) prvu vladu kojom su dominirali Afrikanci.
1962. – Kenet Kaunda formirao je u Severnoj Rodeziji (Zambija) prvu vladu kojom su dominirali Afrikanci.
1981. – Izrael je anektirao Golansku visoravan koju je preoteo od Sirije u ratu 1967.
1989. – Opozicioni lider Patrisio Ajlvin je izabran za predsednika Čilea na prvim slobodnim izborima u toj zemlji od 1970. Prethodni demokratski izabrani šef države socijalista Salvador Aljende ubijen je u vojnom puču 1973, a na vlast je došao general Avgusto Pinoče.
1989. – Umro je ruski nuklearni fizičar Andrej Dmitrijevič Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava i protivnik nuklearnih eksperimenata. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1975.
1994. – Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera da posreduje u postizanju mira u Bosni i Hercegovini.
1995. – U Jelisejskoj palati u Parizu potpisan je mirovni sporazum o okončanju 44-mesečnog rata u Bosni, koji je postignut 21. novembra u Dejtonu, SAD. Potpise na sporazum stavili su predsednici bivših jugoslovenskih republika Hrvatske i Bosne i Hercegovine Franjo Tuđman i Alija Izetbegović i predsednik Srbije Slobodan Milošević. Tim sporazumom Bosna i Hercegovina je podeljena na dva entiteta – Federaciju BiH i Republiku Srpsku, a nadgledanje sprovođenja mira povereno je NATO snagama.
1998. – U oružanom napadu maskiranih lica na kafić u centru Peći na Kosovu ubijena su šestorica mladića srpske nacionalnosti.
1998. – U sukobu Vojske Jugoslavije i naoružanih Albanaca u blizini Prizrena poginulo je 36 Albanaca, a šestorica su ranjeni.
2000. – Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) obeležio je 50 godina postojanja. Osnovan 1950. sa 33 zaposlena i budžetom od 300.000 dolara, Komeserijat je imao zadatak da zbrine dva miliona izbeglica posle Drugog svetskog rata. Pola veka kasnije za UNHCR radi 5.000 ljudi u 120 zemalja koji brinu o 22 miliona raseljenih lica, a godišnji budžet iznosi oko milijardu dolara.
2001. – Tužilaštvo Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu objavilo je optužnicu protiv generala Vojske Republike Srpske Vinka Pandurevića. General Pandurević je optužen za genocid nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995.
2001. – Pisac nemačkog porekla, britanski akademik Vinfrif Georg “Maks” Sebald (57), poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Poznat je po knjigama koje su se uglavnom bazirale na tragičnim događajima proteklih 200 godina.
2004. – Srpski biznismen Bogoljub Karić izabran je za predsednika stranke Pokreta snaga Srbije (PSS), koju je osnovao 27. maja.
2004. – Francuski predsednik Žak Širak otvorio je najviši most na svetu – Milo viadukt, visok 343 metra i dugačak 2,5 kilometara.
2005. – Nemac Kristijan Švarc-Šiling imenovan je za novog visokog pedstavnika međunarodne zajednice (OHR) u Bosni i Hercegovini.♦