Manje auta, manje žrtava! Potrebni bolji uslovi za alternativne vidove prevoza

Tek kada prelaskom na alternativne vidove prevoza počne da se smanjuje broj izvora opasnosti u gradovima, a to su automobili, tek ćemo onda imati bezbedniji saobraćaj

Info: Miloš LAZIĆ

OVAJ članak je reakcija na medijski napis plasiran juče o tome da je u saobraćajnim nezgodama poginulo 55 osoba više ove u odnosu na prošlu godinu.

Radi povećanja bezbednosti saobraćaja, moralo bi da se počne sa sistematskim smanjenjem zavisnosti od automobila u gradovima, tako što će se stvoriti bolji uslovi za alternative, tj. atraktivne i kontinualne površine za pešačenje; bolji javni prevoz sa obezbeđenim koridorima nezavisnim od automobilskih gužvi; koridori za bicikliranje u vidu jeftinih oznaka, primerice traka, a zatim i u vidu skupljih staza gde je to neophodno itd.
Tek kada prelaskom na alternativne vidove prevoza počne da se smanjuje broj izvora opasnosti u gradovima, a to su automobili, tek ćemo onda imati bezbedniji saobraćaj.
Na povećanju atraktivnosti pešačenja, javnog prevoza i bicikliranja radi cela Evropa i svet u poslednjoj deceniji. Ovi naši iz godine u godinu češu glavu kada stignu novi, gle iznenađenja, poražavajući rezultati.
U Šapcu su krenuli u ispravnom smeru. Više fotografija pogledajte na stranici udruženja Vozi Ulice.
Predsednik AMSS-a Mirko Butulija, koji se i ovom prilikom obraća, prethodno je u ime svoje organizacije delio kacige biciklistima.
Međutim, primenjujući mere na one koji su žrtve saobraćajnih nesreća ne postiže se bolja bezbednost saobraćaja, već se to čini uticanjem na izvore opasnosti u gradovima, a to su automobili.
Pročitajte ovde zašto je promocija kaciga za bicikliste u gradu loša i zašto je prethodno bila kritikovana.
Izjava Gorana Vesića o konceptu biciklističko – pešačke ulice, mada u suštini dobra, protrčala je kroz medijske napise kao duhovi žrtava saobraćajnog nasilja kroz njegovu kancelariju, plasirana van svakog konteksta.
Vesić je podsetio da je Grad Beograd kao novitet uveo i koncept biciklističko – pešačke ulice, a prva takva ulica biće Ulica knjeginje Zorke.
Nesvest srpskog javnog mnjenja o bezbednosti saobraćaja mora da se preokrene u smeru razumevanja činjenice da je automobil izvor opasnosti u gradovima i da jedino smanjenjem broja tih izvora opasnosti može da dođe do povećanja bezbednosti saobraćaja – to je kontekst koji je nedostajao uz Vesićevu izjavu.
Bez promene diskursa, mediji se oslanjaju samo na demagogiju onih koji neprestano rade jednu istu stvar, a očekuju drugačije rezultate.
Neprestano se spominju deca i to ima smisla za one koji ih spominju, jer ko bi odoleo lepoj priči o par ležećih policajaca u ulicama koje su zbog automobilske dominacije i dalje horor za pešačenje i bicikliranje.
Po njima, deca moraju biti edukovana da se povinuju automobilskoj dominaciji, kako bi preživela u gradu.
Ali ponavljam, primenjujući mere na one koji su žrtve saobraćajnih nesreća ne postiže se bolja bezbednost saobraćaja, već se to čini uticanjem na izvore opasnosti u gradovima, a to su automobili.
Mi koji se poslednjih godina bavimo promocijom održivih vidova prevoza koji su alternativa automobilima ćemo nastaviti da lupamo glavom o sto svaki put kada naši funkcioneri, i državni i gradski, izađu u javnost da konstatuju kobne rezultate, pravdajući svoje (ne)postupanje populističkom slatkorečivošću.♦