Saopštenje ministra Tasovca: premijer bio protiv gašenja Tanjuga, ali ne i protiv poštovanja zakona

 

Tasovac:I uz puno poštovanje njegovih razloga – od kojih je sudbina 180 zaposlenih verovatno bila na prvom mestu – moram da kažem da sam ja bio za poštovanje zakona i svako postupanje koje je u skladu sa zakonom


 

ivan-tasovac-

Info: Press Ministarstva

NAJPRE moram, ne zbog istorije, nego zbog istine i elementarnog poštenja, da potvrdim navode medija sa današnje sednice vlade.

Od reči do reči su tačni.

Takođe, zbog istih razloga, potvrđujem i da je premijer bio protiv gašenja Tanjuga, ali ne i protiv poštovanja zakona.

I uz puno poštovanje njegovih razloga – od kojih je sudbina 180 zaposlenih verovatno bila na prvom mestu – moram da kažem da sam ja bio za poštovanje zakona i svako postupanje koje je u skladu sa zakonom.

To ne znači da ja lično nisam zabrinut za zaposlene u Tanjugu, kao i sve ostale zaposlene u državnim medijima koji nisu našli kupca.

Ali, taj lični osećaj, nikako nije mogao, niti je trebalo da me spreči u obavljanju mog osnovnog posla kao ministra informisanja. A to je, pre svega dosledno sprovođenje Medijske strategije, usvojene još 2011. godine, uz saglasnost i učešće svih novinarskih i medijskih udruženja.

Po toj Strategiji, da podsetim danas one koji kukaju i napadaju Vladu, dužnost države bila je da izađe iz vlasničke strukture medija i omogući ravnopravnu i fer tržišnu utakmicu.

U skladu s tim, opet posle javnih rasprava i uz konsultaciju sa Briselom, usvojen je set medijskih zakona, koji je odredio rokove za ostvarenje strategije i izlazak države iz vlasničke strukture medija.

Ti zakoni su usvojeni avgusta 2014. godine, što znači da su mediji imali punih 15 meseci da se pripreme za proces privatizacije.

Isto toliko vremena imali su i ljudi u Tanjugu i drugim državnim medijima, da potraže kupca ili bar privatizacionog savetnika.

Tačno toliko vremena imali su i ljudi iz Tanjuga, ako ni za šta drugo, a ono bar da Agenciji za privatizaciju u propisanom roku podnesu zahtev za organizovanje besplatne podele akcija.

U tome je moglo da im pomogne i sada skandalizovano novinarsko udruženje. Država to, umesto svih njih, nije, opet po zakonu, smela da radi.

To, opet, ne znači da država nije htela da pomogne, ali tu pomoć niko 15 meseci nije tražio, sve čekajući da medijska reforma propadne, kao i tolike do sada.

Možda i zato što im je bilo lagodnije da to vreme potroše na priče o cenzuri i autocenzuri, zaboravljajući da je beg od učešća u poslu privatizacije medija, najgori oblik autocenzure ikada zabeležen. Gospodo, na taj način ste se, bukvalno, auto-ugasili.

I sada smo tu gde smo.

Oni koji su tražili da se država skloni iz medija, sada viču – ne sklanjaj se, ostani!

Oni koji su, godinama, za tržište i fer utakmicu, sada ili ćute ili traže odgovornost od onih koji su im upravo takvu utakmicu omogućili.

Oni koji su za EU integracije i usaglašavanje naših propisa, pogotovo medijskih, sa evropskim, sada bi da se malo, bar u njihovom slučaju, ne držimo zakona kao pijan plota.

Sprovođenje zakona jeste deo reformi medija, što svakako nisu teoretisanja po tviteru, tribinama i stranim ambasadama.

Primena zakona omogućava tržište, sprečava cenzuru, i svodi priče o autocenzuri na ono što i jesu – preuzimanje odgovornosti za ono što svako od nas jeste, šta ume i zna.

Drugim rečima – hoćete Tanjug?
Zašto ga niste kupili ili mu bar našli kupca?

Mogli ste to da uradite za nešto manje od 400 hiljada evra, koliko je za Tanjug traženo u drugom krugu aukcije u Agenciji za privatizaciju.

Pa? Gde ste bili? Šta ste radili tih 15 meseci?
Niste čuli za strateške partnere, kredite, biznis planove na osnovu kojih se dobija novac za projekte?

Naravno da niste, pošto ste se, sve to vreme bavili špekulacijama o državnom uticaju na medije, pritiscima, cenzuri.

To vam je bilo važnije i iziskivalo je manje truda od eventualnog udruživanja radi kupovine nacionalne agencije, iz koje bi, kao njeni vlasnici, mogli da emitujete vesti kakve god želite.

Ali, pošto to niste hteli, sada vam je opet država kriva. I hteli bi da umesto vas reši i Tanjug i sve ostale medije koje niko neće. E tu ste se prevarili, bez obzira na prirodnu ljudsku empatiju prema svakome ko ostane bez posla.

Privatizacija medija ima više od 70 posto uspešnosti, ili, na srpskom, više od 70 odsto oglašenih medija je našlo kupca na tržištu.

Kao i što će svi mediji koji su na vreme podneli zahtev Agenciji za privatizaciju pristupiti podeli besplatnih akcija zaposlenima.

I sve će biti po zakonu, bar dok sam ja ministar.

I, na kraju, dužan sam kratko izvinjenje zbog toga što juče nisam bio ni u Sarajevu, ni u Beogradu, i što nisam odgovarao na pitanja o Tanjugu.♦