Istraživanje: Štednja u dinarima raste

Nedelja štednje u Srbiji traje od 31. oktobra do 7. novembra i do sada je bila ustaljena praksa da banke nude atraktivne kamate na štednju, ali će to prema istraživanju finansijskog portala Kamatica, ove godine izostati, čak i pored toga štednja građana je svake godine veća u proseku oko 550 miliona evra

Info: Kamatica

U SRBIJI je od 2001. godine štednja beležila konstantan rast. Pa je tako 2001. godine na štednim računima građana bilo oko 348,3 miliona evra, dok je ukupna devizna štednja u bankama u Srbiji, na kraju septembra ove godine, iznosila je 8,6 milijardi evra, kažu iz Narodne banke Srbije.

Narodna banka  takođe poručuje da štednja u dinarima raste, što ukazuje da su kamatne stope na dinarsku štednju i dalje relativno atraktivne, ali da je početak nedelje štednje ipak obeležilo nepoverenje građana u nacionalnu valutu. Pa tako i pored atraktivnih kamata na štednju u dinarima, 91.5 odsto štediša se operedelilo za štednju u devizama.
Nedelja štednje u Srbiji traje od 31. oktobra do 7. novembra i do sada je bila ustaljena praksa da banke nude atraktivne kamate na štednju, ali će to prema istraživanju finansijskog portala Kamatica, ove godine izostati, čak i pored toga štednja građana je svake godine veća u proseku oko 550 miliona evra .
Ukupna štednja je u odnosu na prethodnu godinu veća za 7.5 odsto. Najveći rast beleži oročena štednja na period od 24 meseca, dok polaganje novca na period od 3 do 6 meseci beleži pad. Štediše se sve više odlučuju na štednju po viđenju zbog atraktivne kamate koja trenutno iznosi 7 odsto na godišnjem nivou, kao i mogućnosti podizanja svog uloga u svakom trenutku.
Dušan Uzelac, direktor finansijskog portala Kamatica, smatra da banke gube funkciju koju su imale nekad i da se građanima ostavljaju malo prostora za zaradu, tj. kamatu od te štednje.
“Ono što je savet jeste da građani gledaju i alternativne oblike, jer nije štednja samo u banci, postoji i alternativa u smislu kupovine polise životnog osiguranja i investiranja u investicioni fond, penzioni fond i sve je to nešto što može da donese, neku kamatnu stopu, a i u svakom slučaju se preporučuje raspoređivanje štednje na više mesta”, kaže Dušan Uzelac.
Glavni motiv za štednju je stvaranje finansijskih rezervi ,a ostali razlozi za štednju su i obezbeđivanje novca za „treće doba”, što je i normalno ako se uzme u obzir da je najviše štediša starosnog doba od 35 do 40 godina.♦