3. novembar

1768. – Rođen je Đorđe Petrović Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka protiv Turaka 1804. Nakon sloma ustanka 1813. pobegao je u Austriju, a zatim u Rusiju. Ubijen je po nalogu kneza Miloša Obrenovića 1817. kada se tajno vratio u Srbiju.

1801. – Rođen je italijanski operski kompozitor Vinčenco Belini (Vincenzo Bellini), jedan od najpoznatijih stvaralaca italijanskog belkanta (“Norma”, “Puritanci”, “Pirat, “Kapuleti i Monteki”).

1839. – Britanske fregate su kod Kantona potopile nekoliko kineskih džunki. Time je počeo Prvi opijumski rat protiv Kine, koji je završen potpisivanjem mirovnog sporazuma 1842. u Nankingu, pod veoma nepovoljnim uslovima za Kinu.

1852. – Rođen je japanski princ Mucuhito (Mutsuhito), od 1867. car Meiđi (Meiji). Tokom vladavine (do 1912) potpuno je lišio vlasti šogunate, uspostavio centralnu carsku vlast, a feudalni Japan pretvorio u modernu kapitalističku državu. Premestio je prestonicu iz Kjota u Edo, koji je preimenovan u Tokio.

1883. – Ugušena je Timočka buna koja je počela u Zaječarskom okrugu mesec dana ranije zbog odluke vlasti o oduzimanju oružja, dotad poverenog svim vojnim obveznicima. Među vođama, koji su uhapšeni i streljani, bilo je istaknutih članova Radikalne stranke. Neki od njih, kao Nikola Pašić, uspeli su da pobegnu van zemlje, a stranka je pretrpela tesku krizu.

1901. – Rođen je francuski pisac i političar Andre Malro (Malraux), učesnik Kineske revolucije (1924-27), Španskog građanskog rata, jedan od lidera Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, član Francuske akademije, De Golov (Gaulle) ministar kulture od 1959. do 1969. (“Kraljevski put”, “Ljudska sudbina”, “Iskušenje Zapada”, “Antimemoari”).

1903. – Panama je, uz podršku SAD koje su poslale u panamske vode krstaricu “Nešvil”, proglasila nezavisnost od Kolumbije.

1912. – Rođen je paragvajski diktator Alfredo Stresner (Stroessner), koji je na vlast došao vojnim pučem 1954. i sprovodeći teror protiv političkih protivnika vladao do 1989. kada je zbačen državnim udarom.

1918. – Nedelju dana uoči kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu na ratnim brodovima u Kilu izbila je pobuna mornara koja se proširila na više gradova (Hamburg, Libek, Bremen) gde su formirane privremene revolucionarne vlade. Nakon obračuna vlasti sa pobunjenicima nemački parlament je 6. februara 1919. ukinuo njihovu vlast.

1918. – Predstavnici austrougarske vojske potpisali su u Padovi kapitulaciju u Prvom svetskom ratu, što je bio poslednji državni akt 700-godišnje Habsburške monarhije.

1921. – Rođen je Čarls Bronson (Charles Bronson), američki filmski glumac, poznat po ulogama u vesternima.

1946. – Japanski car Hirohito odrekao se, izjavom preko radija, božanskih atributa, a carska vlast prešla je na izborni parlament.

1954. – Umro je francuski slikar i vajar Anri Matis (Henri Matisse), najčuveniji predstavnik fovističkog pravca i jedan od najznačajnijih francuskih i evropskih slikara 20. veka.

1956. – Velika Britanija i Francuska prihvatile su prekid vatre na Bliskom istoku uz uslov da u područje Sueckog kanala budu poslate mirovne snage UN.

1957. – SSSR je lansirao prvi satelit sa živim bićem “Sputnjik 2” u kojem je bio pas Lajka.

1957. – Velika Britanija i Francuska prihvatile su prekid vatre na Bliskom istoku uz uslov da u područje Sueckog kanala budu poslate mirovne snage UN.

1961. – U Tant je izabran za generalnog sekretara UN nakon pogibije Daga Hamaršelda (Hammarskjold).

1964. – Na predsedničkim izborima u SAD, pobedio je Lindon B. Džonson (Lyndon B Johnson), koji je, kao podpredsednik, preuzeo vlast u SAD posle ubistva tadašnjeg predesdnika Džona Kenedija (John F. Kennedy)

1970. – Kandidat Fronta narodnog jedinstva Salvador Aljende (Allende) postao je predsednik Čilea, kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi izabran na slobodnim izborima. Ubijen je 1973. u državnom udaru generala Augusta Pinočea (Pinoccet).

1985. – Dva francuska agenta su okrivljena za potapanje broda ‘Dugin ratnik’ (Rainbow Warrior), koji je pripadao ekološkoj organizaciji Grinpis (Greenpeace).

1991. – Hrvatske paravojne formacije proterale su stanovništvo i razorile 18 srpskih sela na području zapadne Slavonije.

1992. – Na predsedničkim izborima u SAD, pobedio je Bil Klinton (Bill Clinton) član Demokratske stranke, dobivši više glasova od dotadašnjeg predsednika, republikanca, Džordža H. W. Buša (George H.W. Bush) i drugog, nezavisnog, kandidata, Rosa Peroa (Ross Perot).

1996. – Umro je bivši samoproglašeni car Centralne Afričke Republike Žan Bedel Bokasa (Jean, Bokassa). Na vlast je došao vojnim udarom 1966, proglasio se 1972. doživotnim predsednikom, a 1976. carem. Oborio ga je 1979. bivši predsednik Dako i vratio zemlji status republike.

1998. – Umro je američki animator Bob Kejn (83), autor Betmena.

2002. – Na parlamentarnim izborima u Turskoj pobedila je Turska Partija pravde i razvoja, ali je njenom lideru Tajipu (Tayyp) Erdoganu zabranjeno da preuzme premijerski položaj jer je ranije osuđen zbog islamističkih pobuna.

2004. – Dotadašnji predsednik SAD, Džordž W. Buš (George W. Bush) ponovo je pobedio na predsedničkim izborima i započeo drugi 4-godišnji mandat.♦