Kamatica: Od nedelje štednje ostalo samo ime

U proteklih pet godina kamate na štednju su drastično pale. Zaključno sa 2010. godinom “Nedelja štednje” je za revnosne štediše imala smisla jer su se za njihovu naklonost borile banke sa visokim kamatnim stopama i zanimljiv je i slučaj da se te 2010. kamatna stopa u pojedinim bankama menjala svakodnevno, a negde i više puta u toku dana, sve u borbi za štediše, kaže Dušan Uzelac, direktor finansijskog portala Kamatica

Info: Kamatica

ŠTEDIŠE će ove godine u Nedelji štednje dočekati do 20 odsto manje kamate na dinare i 30 odsto manja kamata na evre u odnosu na prošlogodišnje. I pored niskih kamata, štednja iz godine u godinu beleži konstantan rast.

U prvih devet meseci ove godine devizna štednja uvećana je za oko 64,9 miliona evra, a dinarska za 4 milijarde dinara, kažu iz Narodne banke Srbije.
Nepoverenje štediša u dinar slabi, što potvrđuje i podatak da je dinarska štednja porasla za 10,5 odsto od početka godine. Iako je kamata na dinarsku štednju sedam puta veća, ipak štedimo u evrima.
U proteklih pet godina kamate na štednju su drastično pale. Zaključno sa 2010. godinom “Nedelja štednje” je za revnosne štediše imala smisla jer su se za njihovu naklonost borile banke sa visokim kamatnim stopama i zanimljiv je i slučaj da se te 2010. kamatna stopa u pojedinim bankama menjala svakodnevno, a negde i više puta u toku dana, sve u borbi za štediše, kaže Dušan Uzelac, direktor finansijskog portala Kamatica.
Početak kraja usledio je 2011. godine kada je Narodna banka Srbije izašla sa “preporukom poslovnim bankama”, tačnije vrlo nedvosmislenim instrukcijama da banke ne idu preko 5 posto sa kamatnim stopama po osnovu devizne štednje.
Na iznos od 100,000 dinara oročene štednje u dinarima, pre pet godina moglo se dobiti 16,000 dinara kamate, dok danas imate dobit do 7,000 dinara. Slična je situacija i sa oročenom štednjom u evrima gde je kamata sa 7 odsto koliko je iznosila 2010. godine pala na 1.5 odsto 2015. godine, pa je i dobit sa 70 evra pala na 15 evra godišnje.
Uzelac kaže, da štediše treba da se bore za što povoljnije uslove, da menjaju banke, jer samo tako će se bankarima nametnuti pitanje da li treba da povećaju kamatne stope na štednju. Cenkanje je uvek dobrodošlo čak i ako se ništa ne postigne. Poslaćete barem poruku menadžmentu banke da ima mudre klijente koji cene vrednost svog novca. Bitno je napomenuti da treba iskoristiti konkurentnost na tržištu i da su sve banke iste, u kojoj god banci da se vaša štednja nalazi, za iznose do 50,000 evra osigurano je garanciom države.
I pored tako niskih kamatnih stopa, štediše i dalje imaju više poverenja u evro, pa je i procenat ove štednje u ukupnoj štednji najzastupljeniji i iznosi 91.5%, dok se 3.9% ukupne štednje nalazi u domaćoj valuti, poručuje Narodna banka Srbije.
Banke neće povećavati kamate na štedne depozite ove godine, a jedino “oružje” pomoću kojeg će pokušati da zadrže stare i privuku nove klijente je uvođenje novih tipova štednje.♦