Skupština Srbije: kako gazdujemo šumama?

U oblasti  planiranja gazdovanja šumama uvodi se nova prostorna celina, nazvana – šumska oblast.Ustanovljeno je 8 šumskih oblasti – 6 na području Sbije i po jedna u svakoj pokrajini.  Šumske oblasti se formiraju od šumskih područja koja čine prirodne celine

Info: Ranka Čičak – [email protected]

SRBIJA ima 2 miliona 252 hiljade i 400 hektara pod šumama. Od toga su samo oko 30 posto visoko prirodne šume. Svake godine se poseče drva u vrednosti od 60 miliona evra, a  šumska drvo  donosi ukupnu korist od 700 miliona evra  godinje.

Sve ovo rekla je danas ministarka poljoprivrede, Snežana Bogosavljević, obrazlažući izmene  i doune zakona o šumama. Pošto je u gazdovanjju šumama  bio pravi nered,  Zakon koji se danas menja  donesen je  2010. godine   i doprineo boljem redu. Međutim, vreme je pokazalo da i on ima nedostataka. Osim toga, od  tada je usvojeno i nekoliko zakonskih propisa i odluka koje se  tiču šumarskog sektora, pa i  nih treba usaglasiti s Zakonom. Treba ugraditi i Odluku Ustavnog suda  od  13  jula 2012 godine, kojom se  jedan deo nadležnosti nad šumama na teritoriji Vojvbodine,  vraća Rpublici .To se odnosi na ovlašćenje da Srbija   uređuje šumarstvo na teritoriji Vojvodine, uvžavajući nadležnosti koje su u ovoj oblasti ostavljene Vjvodini.

Preduzeće Srbijašume, koje  gazduje s preko 90 posto šuma na teritoriji Republike, osnovano je po Zakonu o šumama 1991 godine, a te odredbe  su ostale da važe i posle usvajanja Zakona 2010 godine. One se ovim izmenama i dopunama stavljaju van snage, a  preduzeće Srbijašume se obavezuje  da svoje poslovanje uskladi s odredbama Zakona o javnim preduzećima.

U Zakonu o šumama ne postoje odredbe koje je godinu dana  kasnije  Zakon o javnoj svojini o pravnom režimu građevinskog, poljoprivrednog i šumskog zemljišta.  Tako sa više desetina hiljada državnih šuma ne  gazduje niko, pa su one stalno  na udaru šumokradica. U privatizacijama zadruga i preduzeća  koja su pripadala državi, šume su izuzete, kao dobro od opšteg interesa, pa su i one sada  u državnom fondu. Izmene i dopune koje se  upravo donose, uvažavaju postojeće stanje, pa   javnim preduzećima čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, a  državnim šumama su gazdovala do sada, to mogu i da nastave, ako se pridržavaju  Zakona o šumama.

U oblasti  planiranja gazdovanja šumama uvodi se nova prostorna celina, nazvana – šumska oblast.Ustanovljeno je 8 šumskih oblasti – 6 na području Sbije i po jedna u svakoj pokrajini.  Šumske oblasti se formiraju od šumskih područja koja čine prirodne celine.

Unapređen je i promet drveta.Tako će se moći pratiti poreklo drveta, od seče do prodaje i upotrebe. Kaznene odredbe su proširene i pooštrene za svako delo divlje seče i kraže.

Blagoje  Bradić pitao je:

– Ako vi   računate da se godišnje ilegalno poseče dva miliona kubnih metara državnih šuma, kako ćete to sprečiti? Dobro je što će sve državne službe dobiti titulara, koji će brinuti o njima i plaćati zakup. Ali, gde  će ići taj zakup, kome će biti uplaćivan?

U ozbiljnoj atmosferi rasprave u šumama, ipak je zapaljen fitilj  partijske svađe. Vladimir Pavićević pitao je ministarku Bogosavljević da li je i ona prošla poligraf povodom ovog Predloga zakona :

– Pošto je  poligraf uveden kao osnovno merilo istine.

Na to je Dragan Šormaz odgovorio:

– Ministarka nema  razloga da ide na poligraf, jer svoj posao radi kako treba. Oni koji varaju građane Srbije, nemaju razloga da ne odu na poligraf. Naprimer, gospodin Bojan Pajtić sa Razvojnom bankom Vojvodine i sa svim ostalim stvarima koje je radio dok je bio predsednik Vlade, Fondom za razvoj Pokrajine. On nešto krije, čim ne želi da ide na poligraf. Ministarka ništa ne krije, ona popravlja situaciju…

Gordana Čomić je tražila repliku:

– Svaka namera da se klevetanjem, laganjem i blaćenjem pominje predsednik Demokratske stranke, Bojan Pajtić, predstavlja ideju da se od drveća ne vidi šuma i tako sakriju afere vezane za vladajuću stranku. Znam da je svaka  tema u politici zgodna za personalne obračune, ali molim da ipak vodimo računa o jeziku kojim se ophodimo jedan prema drugom, jer je to od obostrane koristi.

Zaključak Blagoja Bradića da je zadovoljan što se u Srbiji godišnje zasadi između pet i 6 miliona stabala, vratio je poslanike na temu.

Dragoslav Todorović  izneo je podatak da je u šumskim požarima  od 2000 do 2009 godine u Srbiji izgorelo skoro 17 hiljada hektara šume. Šteta je 400 miliona evra. U Pirotu je samo 2012 godine izgorelo 100 hiljada  hektara.

Todorović je  ispričao  i upozorenje  koje je dobio od jedne koleginice, poslanice iz Bugarske. Ona je rekla da je Bugarska, od časa kada je ušla u EU, u saradnji s velikim korporacijama  Evrope, ostala   praktično bez šuma,koje su se sekle besomučno. Poručila je  da  Srbija treba da pazi da joj se ne dogodiisto. ♦