Izvršni odbor NBS smanjuo referentnu kamatnu stopu za 0.5 procentnih poena

Dosadašnja relaksacija monetarne politike i postepeno iščezavanje dezinflatornih efekata pada cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, trebalo bi da utiču na povratak međugodišnje inflacije u granice cilja početkom naredne godine, dok se njeno približavanje cilju od 4 odsto očekuje od sredine 2016,navodi se u saopštenju IO NBS

Info: Press NBS

IZVRŠNI odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu smanji za 0,5 procentnih poena, tako da ona od danas iznosi 4,5 odsto.

Izvršni odbor je konstatovao da je međugodišnja inflacija nastavila da se kreće ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja i da je u septembru 2015. iznosila 1,4 odsto. Inflatorni pritisci i dalje su niski i potiču od niske inflacije u međunarodnom okruženju i niskih cena primarnih proizvoda, kao i relativne stabilnosti kursa dinara kojoj doprinose popravljanje makroekonomskih performansi zemlje, a pre svega povoljna fiskalna i platnobilansna kretanja. U prilog tome govori primarni fiskalni suficit u prvih osam meseci 2015. i potpuna pokrivenost tekućeg deficita platnog bilansa prilivom stranih direktnih investicija. Inflaciona očekivanja usidrena su u granicama cilja Narodne banke Srbije, a u slučaju finansijskog sektora i privrede ona su i niža od cilja od 4 odsto.
Dosadašnja relaksacija monetarne politike i postepeno iščezavanje dezinflatornih efekata pada cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, trebalo bi da utiču na povratak međugodišnje inflacije u granice cilja početkom naredne godine, dok se njeno približavanje cilju od 4 odsto očekuje od sredine 2016.
Izvršni odbor očekuje da će nastavak ublažavanja monetarne politike kroz smanjenje referentne kamatne stope i postepeno smanjenje stope obavezne rezerve doprineti daljem snižavanju kamatnih stopa banaka na kredite, kao i oporavku kreditne aktivnosti.
Prilikom donošenja odluke o referentnoj kamatnoj stopi Izvršni odbor je imao u vidu usporavanje ekonomskog rasta na globalnom nivou, što bi moglo da utiče da monetarne politike razvijenih zemalja ostanu ekspanzivne duže nego što se do sada očekivalo. To bi povoljno uticalo na likvidnost na međunarodnom finansijskom tržištu i umanjilo rizike u pogledu kretanja kapitala prema zemljama u usponu.
Izvršni odbor je ocenio da povoljnijoj makroekonomskoj perspektivi zemlje doprinose fiskalna konsolidacija i strukturne reforme, smanjenje spoljne neravnoteže i očekivana druga pozitivna ocena aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom.♦