Reagovanje: Osvetljeni bicikl glavu čuva

Nasuprot uverenju javnosti, biciklističke kacige nisu dizajnirane niti pravljene da štite biciklistu prilikom udara motornog vozila, već za pad sa bicikla do brzine od 20 km/h. Sa druge strane promocijom korišćenja kacige se u drugi plan stavlja osnovni uzrok stradanja biciklista – udar motornog vozila, težine od nekoliko stotina kilograma do nekoliko tona

Info: Press Biciklistička inicijativa

POVODOM Evropske nedelje mobilnosti, otvaranju novog biciklističkog parkinga ispred Doma omladine u Beogradu ove godine se priključio i Auto moto savez Srbije (AMSS), tačnije predsednik organizacije Mirko Butulija i generalni sekretar Predrag Đurđev. U proteklom periodu AMSS je preventivno ukazivao vozačima na ranjivost ljudi koji voze bicikle i motocikle kroz upozorenja vozačima. Njihov doprinos bezbednosti biciklista ovaj put bilo je besplatno deljenje kaciga pod nazivom “Kaciga glavu čuva”. Uprkos tome što laički deluje da je ova mera bitna, efikasna i da je treba što više promovisati, istina je drugačija.

Nasuprot uverenju javnosti, biciklističke kacige nisu dizajnirane niti pravljene da štite biciklistu prilikom udara motornog vozila, već za pad sa bicikla do brzine od 20 km/h. Sa druge strane promocijom korišćenja kacige se u drugi plan stavlja osnovni uzrok stradanja biciklista – udar motornog vozila, težine od nekoliko stotina kilograma do nekoliko tona.
Vršenjem ovakve promocije javnosti se šalje pogrešna poruka da bezbednost biciklista zavisi od njih samih, pa ukoliko niste dovoljno zaštićeni kao biciklista – problem je u vama.
Pa ipak u najbezbednijim zemljama u kojima najviše ljudi koristi bicikl u saobraćaju, efikasan rad policije, kvalitetne medijske kampanje, edukacije vozača motornih vozila, odnosno njihove povećane pažnje prema ranjivijim učesnicima u saobraćaju, bezbedne biciklističke infrastrukture i usporavanje saobraćaja daju najznačajnije rezultate u povećanju bezbednosti saobraćaja.
Statistika kaže da najveći broj biciklista strada upravo od sudara sa motornim vozilima pa je najcelishodnije fokus staviti upravo na to.
Dodatnu potvrdu da je promovisanje kaciga pogrešan pravac su suprotna iskustva Australije i Holandije. Australija koja je uvela obavezno nošenje kacige izazvala je katastrofalno opadanje broja biciklista za 30 poso, dok se broj povreda nije smanjio. Sa druge strane, Holandija u kojoj je vožnja bicikla bez kacige masovna praksa, slovi za najbezbedniju zemlju na svetu za vožnju bicikla.
Ovo je objašnjeno “bezbednošću u brojevima”, koja govori da povećani broj biciklista na ulicama povećava njihovu bezbednost jer su vozači naviknuti na njihovo prisustvo, pa samim tim prilagođavaju vožnju, što potvrđuju i brojne studije sprovedene širom sveta.
Pošto su čelnici AMSS najavili da planiraju da ovu akciju nastave i iduće godine, kontaktiraćemo ih i predložiti da umesto kaciga biciklistima dele komplete svetala za koje smatramo da više doprinose bezbednosti od kaciga, kao i da kroz svoja saopštenja apeluju na bicikliste da se osvetle.
Druga, takođe diskutabilna izjava stigla je od načelnika saobraćajne policije Srbije Vladimira Rebića: “Svaki deseti poginuli na drumovima je biciklista. U jednoj godini život izgubi imeđu 50 i 60 vozača bicikala, a oko 40 njih je krivo za takav događaj. Izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja predviđene su novine u vidu bolje uočljivosti biciklista na putevima, ali i ostvarivanja boljih koridora za njihovo kretanje”.
Ova tvrdnja je netačna, ako imamo u vidu podatke iz izveštaja Agencije za bezbednost saobraćaja da je u periodu od 2012. do 2014. godine od 185 poginulih biciklista 54 (30 posto) izazvalo saobraćajnu nezgodu.
Na ovoj netačnoj činjenici gospodin Rebić bazira i opredeljenost da se u Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima uvede pogrešna mera uvođenja obaveznih reflektujućih prsluka, iako ponovo izveštaj ABS upućuje na to da biciklisti nisu adekvatno osvetljeni i da je to uzrok nezgoda.
Podsećamo da su prednje belo i zadnje crveno svetlo obavezni po zakonu, ali se nažalost mnogi biciklisti toga ne pridržavaju.
Još čudnije je to što je Uprava saobraćajne policije odbila predlog beogradskih biciklista da se zajednički neosvetljenim biciklistima podeli 50 kompleta svetala uz kampanju i upozorenje da su svetla obavezna po zakonu, već je bicikliste uputila na Agenciju za bezbednost saobraćaja.<